Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti otkaza zbog falsifikovane diplome i zastarelosti

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.04.2002. godine, sa stručnom spremom IV stepen i zanimanjem ekonomski tehničar i raspoređena na poslove ... za koje je potreban III stepen stručne spreme. Aneksom broj 1 ugovora o radu od 20.10.2003. godine, tužilja je kao ekonomski tehničar sa IV stepenom stručne spreme premeštena na radno mesto ... za koje je bio predviđen IV stepen stručne spreme, na kome je radila do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu od 17.05.2017. godine. Prilikom zaključenja ugovora o radu od 01.04.2002. godine, tužilja je tuženom dostavila diplomu o položenom maturskom ispitu br. .., u kojoj je navedeno da je izdata od strane ... ekonomske škole u Beogradu, kao i da je tužilja na osnovu ove diplome stekla zvanje ekonomski tehničar položivši maturski ispit sa ocenom 3 dana 15.06.1996. godine. Na osnovu ovako dostavljene diplome tuženi je prilikom zaključenja ugovora o radu bio u ubeđenju da tužilja poseduje zvanje ekonomskog tehničara, a tužilja nije sporila da je navedenu diplomu dostavila tuženom, pa su zvanje i stručna sprema tužilje navedeni u ugovoru o radu, kao i u svim naknadnim aneksima ugovora o radu. Iz dopisa ... ekonomske škole u Beogradu od 01.03.2017. godine, 22.11.2017. i 01.03.2018. godine, prvostepeni sud je utvrdio: da diploma broj .. od 15.06.1996. godine nije izdata od strane ... ekonomske škole u Beogradu, odnosno da tužilja nije pohađala školu u toku školske 1995/1996 godine, niti je tu školu završila; da delovodni broj .. koji je naveden na diplomi nije ni postojao; da u školi nikada nisu imali učenika sa JMBG brojem tužilje. Kako je tuženi na osnovu dopisa ... ekonomske škole u Beogradu obavešten da tužilja ne poseduje verodostojnu diplomu o stečenom IV stepenu školske spreme, direktor tuženog je obrazovao komisiju za utvrđivanje činjeničnog stanja, koja je 17.03.2017. godine saslušala tužilju na okolnosti verodostojnosti diplome i stepena stručne spreme, pa je po utvrđenju činjeničnog stanja tuženi tužilji uputio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Tuženi je zatim rešenjem od 17.05.2017. godine otkazao ugovor o radu tužilji, zbog toga što je tužilja prilikom zasnivanja radnog odnosa tuženom dostavila diplomu koja nije verodostojna, čime je učinila povredu radne obaveze predviđene članom 179. stav 2. tačka 5) u vezi sa članom 6. Ugovora o radu i članom 15. stav 1. tačka 3) Zakona o radu, kao i nepoštovanja radne discipline predviđene članom 179. stav 3. tač. 6) i 8) Zakona o radu, u vezi sa članom 8. Ugovora o radu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da je tužilja neobaveštavanjem poslodavca o svim značajnijim okolnostima vezanim za obavljanje poslova i nakon zaključenja aneksa ugovora o radu po osnovu koga je premeštena na radno mesto za koje je potrebna odgovarajuća stručna sprema, postupila suprotno odredbama čl. 13. i 14. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 70/01 i 73/01), čime je povredila radnu obavezu da poslodavca obaveštava o bitnim okolnostima koje utiču na njen radnopravni status i obavljanje poslova u smislu člana 101. Zakona o radu, odnosno člana 179. sada važećeg Zakona o radu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje nalazeći da je tuženi pravilno doneo rešenje o otkazu ugovora o radu primenom odredaba člana 179. stav 2. tačka 5) i stav 3. tač. 6) i 8) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05... 75/14).

Odredbom člana 13. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 70/2001, 73/2001), važećeg u vreme zaključenja ugovora o radu od 24.07.2002. godine, propisano je da radni odnos može da se zasnuje sa licem koje, između ostalog, ispunjava uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene odgovarajućim aktom poslodavca. Odredbom člana 14. istog zakona propisana je dužnost zaposlenog da pre zaključenja ugovora o radu poslodavca obavesti o svim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 75/14), koja je važila u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Stavom 3. istog člana je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to, između ostalog, ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa (tačka 6) i ako nepoštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8).

Prema odredbi člana 184. stav 1. prethodno navedenog zakona, otkaz ugovora o radu iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Odredbom člana 15. tačka 3. istog zakona propisano je da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da je tužilja svojom krivicom učinila povredu radne obaveze koja joj je osporenim rešenjem stavljena na teret, jer prilikom zaključivanja ugovora o radu od 01.04.2002. godine, a ni kasnije, tuženog nije obavestila o okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova na radnom mestu za koje je zaključila aneks ugovora o radu, na osnovu zaključenog ugovora o radu od 01.04.2002. godine, odnosno da nema stručnu spremu potrebnu za obavljanje poslova, s obzirom da je tuženom dostavila neverodostojnu diplomu ... ekonomske škole u Beogradu o stečenom IV stepenu stručne spreme – ekonomski tehničar, te da je na ovaj način iskazala ponašanje zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, na zakonu je utemeljeno stanovište drugostepenog suda da je tužilja faktički svakog radnog dana propuštala da obavesti tuženog poslodavca da radi na radnom mestu za koje ne poseduje potrebne kvalifikacije održavajući kontinuirano tuženog u zabludi, čime je izvršila povredu radne obaveze i povredu radne discipline u produženom trajanju, pa je rok zastarelosti za otkaz ugovora o radu počeo da teče od dana kada je tužilja poslednji put izvršila predmetnu povredu, a to je poslednji dan pre saznanja tuženog da tužilja nema odgovarajuću stručnu spremu za radno mesto na kome je raspoređena. Stoga je tužilji pravilno otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze predviđene članom 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu u vezi sa članom 6. ugovora o radu i članom 15. stav 1. navedenog zakona, kao i zbog nepoštovanja radne discipline predviđene članom 179. stav 3. tač. 6) i 8) istog zakona u vezi sa članom 8. ugovora o radu.

Vrhovni kasacioni sud nije posebno cenio navode revizije imajući u vidu da su u reviziji u suštini ponovljeni navodi isticani u žalbi koji su bili predmet detaljne i pravilne ocene u drugostepenoj presudi.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilja u revizijskom postupku nije uspela, zbog čega joj ne pripadaju troškovi tog postupka, koje je tražila i opredelila u reviziji, pa je u smislu člana 153. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić