Nedozvoljenost revizije zbog vrednosti spora ispod zakonskog cenzusa

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Budimir, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Novi Beograd“ iz Novog Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 177/18 od 04.05.2018. godine, u sednici veća održanoj 09.12.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 177/18 od 04.05.2018. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 177/18 od 04.05.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 13720/10 od 01.06.2017. godine, kojom je stavom prvim izreke odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji, na ime razlike u zaradi, za period od 15.03.2003. godine do 15.03.2006. godine isplati iznos od 153.849,71 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na određene novčane iznose od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke, stavom drugim izreke odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da u korist tužilje nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati za period od 15.03.2003. godine do 15.03.2006. godine doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose iz stava prvog izreke presude i stavom trećim izreke odbačena, kao neuredna, tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati iznos od 57.093,80 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014), koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti, u smislu člana 506. stav 1. tog zakona, ali koji je po sadržini i dejstvu istovetan odredbi člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS, broj 125/04 i 111/09, u daljem tekstu: ZPP).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Rešenjem R4 3/19 od 07.02.2019. godine, Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je nedopuštena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 177/18 od 04.05.2018. godine, u smislu odredbe člana 395. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 13.03.2006. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 214.358,24 dinara. Podnseskom od 21.04.2017. godine tužbeni zahtev je smanjen na iznos od 108.605,81 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 01.06.2017. godine. Drugostepena presuda doneta je 04.05.2018. godine. Na dan podnošenja tužbe, 1 evro je prema srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosio 87,0881 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 1.247,07 evra.

Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona (01.02.2012. godine) sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09). Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine).

U ovom slučaju, pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 04.05.2018. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Kako se radi o postupku u kojem vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić