Rešenje o nedozvoljenosti revizije protiv rešenja o proširenju tužbe

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i dr. Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog BB, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2845/18 od 11.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.10.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2845/18 od 11.03.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2845/18 od 11.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 272/18 od 04.06.2018. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je proširenje tužbe na novotuženog BB. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi BB da solidarno sa tuženim VV, u odnosu na kojeg je doneta pravnosnažna i izvršna presuda P1 683/14 od 23.12.2016. godine u ovoj pravnoj stvari, tužiocu isplati na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade zarade za rad u smenama za period od novembra 2011. godine zaključno sa junom 2014. godine, i to pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 104.728,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 7.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2845/18 od 11.03.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog i ukinuta presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 272/18 od 04.06.2018. godine. Stavom drugim izreke, nije dozvoljeno proširenje tužbe u odnosu na novotuženog BB. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da novotuženom BB naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 25.856,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati nov o tumačenje prava (posebna revizija).

Odredbom člana 420. stav 6. ZPP propisano je da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Iz navedenog proizlazi da su Zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe člana 404. stav 1. ZPP da bi posebna revizija tužioca bila dozvoljena jer nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse imajući u vidu razloge iz kojih je drugostepeni sud odlučio kao u izreci pravnosnažnog rešenja. Osim toga, tužilac je uz reviziju priložio nekoliko sudskih odluka kojima je odlučeno o tužbenom zahtevu za isplatu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade zarade za rad u smenama i o solidarnoj odgovornosti tuženih, dok u ovom sporu revizijom pobijanom odlukom nije ni odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca u odnosu na BB, već je odluka procesnog karaktera jer nije dozvoljeno proširenje tužbe u odnosu na to pravno lice kao novotuženog.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP propisano je da je revizija uvek dozvoljena kada je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud jeste usvojio žalbu i ukinuo prvostepenu presudu, ali nije odlučio o tužbenom zahtevu tužioca za isplatu u odnosu na novotuženog BB , već nije dozvolio proširenje tužbe u odnosu na tog tuženog i odlučio o troškovima postupka. Kako pobijena odluka drugostepenog suda ne sadrži odluku o tužbenom zahtevu, to nije ni ispunjen uslov propisan članom 403. stav 2. tačka 3. ZPP za odlučivanje o reviziji po tom osnovu.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koja se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Prema stavu 2. iste odredbe, revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Iz navedene odredbe sledi da je revizija protiv rešenja ograničen pravni lek - može se izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, i to pod uslovom da se radi o parnici u kojoj bi bila dozvoljena revizija protiv presude.

U konkretnom slučaju, tužba u ovom sporu podneta je dana 27.11.2014. godine, a vrednost pobijenog dela drugostepene presude je iznos od 156.429,64 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje i u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i da se takvim rešenjem postupak pravnosnažno ne završava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić