Nedozvoljenost revizije u sporu radi isplate razlike zarade ispod merodavnog zakonskog cenzusa
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbacio reviziju tužioca kao nedozvoljenu i ocenio da nema uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji. U sporu radi isplate razlike zarade vrednost predmeta spora ne prelazi propisani cenzus od 40.000 evra, dok je pobijana presuda u skladu sa ustaljenom sudskom praksom.
Preuzmite dokument u PDF formatuTekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2815/2024
07.10.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Bačka“ za poljoprivrednu proizvodnju, trgovinu i usluge, sa sedištem u Sivcu, čiji je punomoćnik Budimir Drinčić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2320/23 od 19.06.2024. godine, u sednici održanoj 07.10.2026. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2320/23 od 19.06.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2320/23 od 19.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 1183/21 od 01.06.2023. godine, ispravljenoj rešenjem istog suda P1 1183/21 od 04.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi potraživanje tužioca prema tuženom na ime razlike zarade između ugovorene cene rada i obračunate i isplaćene zarade, za period od 01.08.2016. godine do 01.08.2019. godine, u iznosu od 150.953,74 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.05.2020. godine do isplate i da se obaveže tuženi da tužiocu potraživanje isplati na način i u rokovima propisanim, usvojenim i potvrđenim Planom reorganizacije po rešenju Privrednog suda u Somboru Reo-10/2015 od 30.05.2016. godine, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 150.953,74 dinara na ime razlike zarade. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 61.588,00 dinara.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 2320/23 od 19.06.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično preinačio presudu Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 1183/21 od 01.06.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 04.03.2024. godine, u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postpka preko iznosa od 48.769,00 dinara. Stavom drugim izreke, u preostalom delu, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime razlike zarade za period od 01.08.2016. godine do 01.08.2019. godine, a odluke kojima je odbijen tužbeni zahtev tužioca donete su primenom člana 1. Zakona o privremenom uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 116/14 – stupio na snagu 28.10.2014. godine), te člana 4. tog zakona, kod utvrđenih činjenica da je tuženi akcionarsko društvo koje je u većinskom vlasništvu Republike Srbije, a da su ugovor o radu na koji se tužilac poziva i Kolektivni ugovor tuženog, zaključeni po stupanju na snagu ovog zakona. U skladu je sa ustaljenom praksom da se kod budžetskog finansiranja plata ne može primeniti korektivno pravilo iz člana 8. stav 2. Zakona o radu, jer je upravo Zakonom o privremenom uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava određen način utvrđivanja osnovice za platu, kao i o ništavosti odredbi opšteg ili pojedinačnog akta kojima se za vreme primene tog zakona povećaju osnovice, koeficijenti ili drugi elementi na osnovu kojeg se povećava iznos plate i drugih stalnih primanja, uključujući i naknadu za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora, kao i povećanje procenta naknade za prekovremeni rad. Prilaganjem odluka revident nije dokazao da u konkretnom slučaju postoji različita sudska praksa o autentičnoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP..
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, a ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Prema navedenoj zakonskoj odredbi revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 02.08.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 150.953,74 dinara, što očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija nije nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković