Naknada nematerijalne štete zbog povrede na radu u vojsci

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Simonović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, VP 6006 Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1110/25 od 04.06.2025. godine, u sednici održanoj 03.12.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv obavezujućeg dela presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1110/25 od 04.06.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv obavezujućeg dela presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1110/25 od 04.06.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1083/24 od 30.01.2025. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 190.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, dok je za veći iznos od dosuđenog do traženog iznosa od 220.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan; za pretrpljeni strah iznos od 130.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, dok je za veći iznos od dosuđenog do traženog iznosa od 150.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan; za duševne bolove zbog umanjenja životne aktinovnosti iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 200.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1110/25 od 04.06.2025. godine, stavom prvim izreke, prinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 160.000,00 dinara, dok je deo zahteva preko navedenog iznosa od 190.000,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan, za pretrpljeni strah iznos od 80.000,00 dinara dok je deo zahteva preko navedenog do iznosa od 130.000,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 160.000,00 dinara dok je deo zahteva preko navedenog do iznosa od 200.000,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.01.2025. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 198.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 165.000,00 dinara počev od izvršnosti presude do isplate, dok je deo zahteva za naknadu troškova postupka preko navedenog do iznosa od 200.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate dosuđenog prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv obavezujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete, koju je tužilac, zaposlen kod tužene, pretrpeo usled povrede na radu. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 173, člana 174, člana 177. Zakona o obligacionim odnosima (koji se odnose na odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koje je izraženo kroz odluke Vrhovnog suda, a tužena uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Osim toga, osporavnje utvrđenog činjeničnog stanja nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete (tužba radi novčanog potraživanja) podneta je 23.12.2022. godine, a podneskom od 19.06.2023. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 400.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom delimično preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku jer preinačenje prvostepene odluke od strane drugostepenog suda nije učinjeno na štetu revidenta.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković