Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3560/16 od 19.06.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1416/2016 od 31.08.2016. godine preinačena u delu drugog stava izreke kojim je odlučeno o isplati naknade štete i kamate, tako što su odbijeni tužbeni zahtev tužioca AA preko iznosa od 449.736,07 dinara do iznosa od 772.134,13 dinara, zahtev za isplatu obračunate zatezne kamate preko iznosa 211.540,22 dinara i zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos preko iznosa od 449.736,07 dinara do iznosa od 772.134,13 dinara počev od 03.04.2014. godine do isplate; tužbeni zahtev tužioca BB preko izosa od 630.025,83 dinara do iznosa od 950.208,06 dinara, zahtev za isplatu obračunate zatezne kamate preko iznosa od 333.469,92 dinara i zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos preko iznosa od 630.025,83 dinara do iznosa od 950.208,06 dinara počev od 03.04.2014. godine do isplate; tužbeni zahtev tužioca VV preko iznosa od 622.232,49 dinara do iznosa od 940.277,12 dinara, zahtev za isplatu obračunate zatezne kamate preko iznosa od 198.894,37 dinara i zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos preko iznosa od 622.232,49 dinara do iznosa od 940.277,12 dinara počev od 03.04.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u delu drugog stava izreke kojim je tužiocu AA dosuđen iznos od 42.323,32 dinara, tužiocu BB iznos od 56.149,11 dinara i tužiocu VV iznos od 47.500,34 dinara po osnovu beneficiranog staža sa zateznom kamatom od 03.04.2014. godine do isplate i tužba u tom delu odbačena. Stavom trećim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu drugog stava izreke, za dosuđen iznos tužiocu AA od 449.736,08 dinara, tužiocu BB od 630.025,83 dinara i tužiocu VV od 622.232,49 dinara sa zateznom kamatom od 03.04.2014. godine i za obračunatu zateznu kamatu do 03.04.2014. godine za tužioca AA u iznosu od 211.540,22 dinara, tužioca BB u iznosu od 333.469,92 dinara i tužioca VV u iznosu od 198.894,37 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena odluka o troškovima postupka sadržana u šestom stavu izreke prvostepene presude. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, revizija tužilaca nije dozvoljena.

U ovom postupku se, na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 55/14), primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04 i 111/09 - ZPP) jer je postupak započet tužbom koja je podneta 17.07.2007. godine. U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz stava 2. navedenog člana da bi se primenila odredba člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer nakon stupanja na snagu tog zakona (01.02.2012. godine) nisu ukinute presuda, odnosno rešenje kojim se postupak okončava - rešenje P1 67/2010 od 15.06.2015. godine i rešenje P1 1903/15 od 06.11.2015. godine kojima je odlučeno da se tužba smatra povučenom, ukinuta su povodom predloga tužilaca za vraćanje u pređašnje stanje i postupak je vraćen u ono stanje u kojem se nalazio pre propuštanja, dakle u stanje koje je postojalo kao da te odluke nisu ni donete (član 111. stav 2. ZPP).

Međutim, postupak u ovom sporu nije pravnosnažno okončan do 31.05.2014. godine - dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/14) zbog čega se o dozvoljenosti izjavljene revizije odlučuje primenom člana 23. stav 3. tog zakona. Navedenom odredbom je propisano da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužioci su u ovom postupku formalni suparničari iz člana 199. stav 1. tačka 2. ZPP i zbog toga se vrednost predmeta spora pobijanog dela, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije ceni za svakog od njih posebno a ne prema zbiru vrednosti njihovih zahteva. Prema članu 29. stav 1. ZPP, kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u tom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva.

Tako određena vrednost predmeta spora pobijanog dela (vrednost glavnog zahteva) iznosi 364.721,38 dinara (za tužioca AA), 376.331,34 dinara (za tužioca BB) i 365.544,97 dinara (za tužioca VV). Ovi novčani iznosi očigledno ne prelaze dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan 31.08.2016. godine, kada su tužioci preinačili tužbu i postavili tužbene zahteve o kojima je pravnosnažno odlučeno pobijanom drugostepenom presudom. U skladu sa članom 29. stav 2. ZPP, pri određivanju vrednosti predmeta spora nisu uzeti u obzir iznosi zatezne kamate, obračunate do 03.04.2014. godine, u odnosu na koje je prvostepena presuda takođe preinačena i zahtevi tužilaca za isplatu ovog sporednog potraživanja odbijeni.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. i člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić