Nedozvoljenost posebne revizije u sporu o isplati naknade za stalnost

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. ZPP, propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana, propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovoj pravnoj stvari nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to na nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava. Navodima revizije se ukazuje o potrebi novog tumačenja prava, člana 59. Pravilnika o radu tuženog od 25.08.2014. godine, međutim, s obzirom da su nižestepeni sudovi smatrali da je tuženi imao pravo da isplaćuje ili da ne isplaćuje posebno primanje (naknadu za stalnost) zaposlenima i da ukoliko je vršio isplatu, da je bio dužan da to čini u skladu sa članom 59. Pravilnika i da nije mogao da umanjuje propisani iznos od 5.000,00 dinara, zbog odsustva sa rada niti da isplaćeni iznos umanjuje srazmerno časovima rada zaposlenih, jer takvi kriterijumi nisu propisani članom 59. Pravilnika tuženog, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da su nižestepeni sudovi navedenu odredbu tumačili na prihvatljiv način i da nije potrebno novo tumačenje iste. Tuženi za tvrdnje, da je drugostepeni sud doneo više odluka kojima je u istovetnim činjenično - pravnim situacijama različito odlučivao, nije dostavio odgovarajuće dokaze koji bi ukazivali na potrebu da se u postupku po posebnoj reviziji ujednači sudska praksa.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizje na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za stalnost podneta je 20.05.2019. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno, s obzirom da oni nisu jedinstveni suparničari, u smislu člana 210. ZPP. Pobijana vrednost predmeta spora u odnosu na tužioca MM je 17.565,32 dinara, dok je u odnosu na ostale tužioce niža, to sledi da pojedinačni iznosi prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavljaju dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić