Zakonitost otkaza ugovora o radu zbog neopravdanog izostajanja sa rada

Rešenjem Osnovnog suda u Loznici P1 84/23 od 14.11.2024. godine, odbačen je zahtev tužilje za izuzeće postupajuće sudije.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 891/24 od 11.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Loznici P1 84/23 od 14.11.2024. godine. Stavom drugim izreke potvrđena je presuda Osnovnog suda u Loznici P1 84/23 od 01.03.2024. godine, u odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i usvajajućem delu odluke o troškovima postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredbe parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23- drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je, na osnovu ugovora o radu od 14.04.2010. godine i aneksa ugovora o radu od 27.10.2014. godine, bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu u Odeljenju ... . Pobijanim rešenjem tuženog od 13.10.2015. godine, tužilji je, na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu u vezi člana 78. stav 1. tačka 1) Pravilnika o radu, otkazan ugovor o radu zbog neopravdanog izostajanja sa rada jednom u toku tri meseca, a najviše pet radnih dana sa prekidima u toku dvanaest meseci. Na osnovu usaglašenih nalaza i mišljenja sudskog veštaka i stručnog lica, utvrđeni su dani, odnosno periodi, kada tužilja nije bila sposobna za rad, kao i dani kada je tužilja bila odsutna sa rada - šest dana u junu 2015. godine i devetnaest dana u julu 2015. godine, a za koje nije dokazala da nije bila radno sposobna zbog nastupanja privremene sprečenosti za rad, tj. nije dostavila potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad niti je izostanak pravdala na drugi način. Pre donošenja rešenja o otkazu, tužilji je 08.09.2015. godine, dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se izjasnila. Utvrđeno je i da je tužilja, u toku prvostepenog postupak, tražila izuzeće postupajuće sudije.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja, vraćanje na rad i naknadu štete zbog izgubljene zarade, kao i uplatu doprinosa na tražene iznose naknade štete.

Prema odredbi člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05... 75/14), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji, između ostalog, ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema odredbi člana 180. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1); u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2); upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona (stav 3).

Odredbom člana 78. stav 1. tačka 1) Pravilnika o radu tuženog od 26.09.2014. godine, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu predviđenu ovim pravilnikom, i to: neopravdano izostajanje sa rada jednom u toku tri meseca, a najviše pet radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje, pravilno nalazeći da odsustvo tužilje sa rada bez potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, predstavlja nepoštovanje radne discipline propisane opštim aktom tuženog i ponašanje zbog kojeg ne može nastaviti sa radom kod poslodavca.

I po stanovištu Vrhovnog suda, nepoštovanje radne discipline predviđene aktom poslodavca je zakonski razlog zbog kojeg se zaposlenom može otkazati ugovor o radu. Opštim aktom tuženog - Pravilnikom o radu, propisano je da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu ukoliko neopravdano izostane sa posla jednom u toku tri meseca ili najviše pet radnih dana u toku dvanaest meseci. Kako tužilja, u periodu od 19.06.2015. godine do 31.07.2015. godine, ukupno 25 radnih dana nije dolazila na posao, nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak o zakonitosti osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline.

Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužilje za vraćanje na rad i naknadu štete, te uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na tražene iznose naknade štete, s obzirom na akcesorni karakter zahteva.

Pravilna je i odluka o nižestetpenih sudova o zahtevu tužilje za izuzeće postupajuće sudije Osnovnog suda u Loznici, jer je doneta pravilnom primenom odedbe člana 70. stav 2. tačka 2) ZPP.

Navodi revizije tužilje odnose se na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno istim se ne dovodi u sumnju pravilnost presuđenja i pravilna primena materijalnog prava.

Imajući u vidu da se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, Vrhovni sud je, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužilje odbijena, odbijen je i njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke. Primenom istih odredaba odlučeno je kao u stavu trećem izreke, jer troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković