Odluka Vrhovnog suda o preobražaju radnog angažovanja u javnom sektoru

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Svetislav Pantović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“, Beograd, čiji je punomoćnik Sabahudin Tahirović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 123/22 od 15.08.2022. godine, u sednici održanoj 23.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 123/22 od 15.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj P1 40/21 od 27.10.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da su ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključeni između tužioca i tuženog, bliže navedeni u ovom stavu izreke, ništavi. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilac 01.02.2016. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa tuženim. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je sporazum o raskidu ugovora o privremenim i povremenim poslovima broj ... od 12.03.2021. godine nezakonit i da je tužiocu 14.03.2021. godine nezakonito prestao radni odnos i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka od 131.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 123/22 od 15.08.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da su ništavi ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključeni između tužioca i tuženog, bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je 01.02.2016. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa tuženim. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je sporazum o raskidu ugovora o privremenim i povremenim poslovima broj ... od 12.03.2021. godine nezakonit i da je tužiocu 14.03.2021. godine nezakonito prestao radni odnos i obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.900,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu odluku na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23-drugi zakon) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužioca na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije bilo predmet ocene ovog suda, s obzirom na to da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom, u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu od 01.06.2016. godine do 14.03.2021. godine bio radno angažovan kod tuženog po osnovu više zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova po kojim ugovorima je kod tuženog obavljao poslove na radnom mestu ... . Tužilac je poslove obavljao kontinuirano do 12.03.3021. godine kada je sa tuženim zaključio sporazum o raskidu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 25.12.2020. godine i sa tuženim zaključio ugovor o radu na određeno vreme sa Agencijom za posredovanje radi stupanja na privremeni rad kod tuženog (poslodavac korisnik), na osnovu povećanog obima posla, a poslove koji su tačno navedeni u ugovoru.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su se stekli uslovi za primenu člana 37. Zakona o radu, jer je tužilac kod tuženog stekao status zaposlenog na neodređeno vreme, zbog čega je tužbeni zahtev usvojen.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Prema oceni drugostepenog suda na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 27e stav 34. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ broj 108/13...72/19), koji je u utuženom periodu bio na snazi. Prema stanovištu drugostepenog suda tužilac spada u kategoriju novih lica, sa kojima tuženi nije mogao da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, zbog čega nema uslova ni za preobražaj radnog odnosa, bez obzira na činjenicu što je tužilac sa tuženim zaključio više sukcesivnih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova.

Prema oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca odbio i to iz razloga navedenih u obrazloženju pobijane presude.

Članom 197. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 75/14), propisano je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini zaključiti ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Zakonsko ograničenje trajanja privremenih i povremenih poslova ne može se prema navedenoj odredbi produžavati. Dalje, odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja za vreme trajanja tih potreba. Stavom dva istog člana predviđeno je da poslodavac može zaključiti jedan, ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji, sa prekidima, ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca. Stavom 6. navedenog člana 37. predviđeno je da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona, ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Tuženi je javno preduzeće koje po članu 2. stav 1. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu, spada u korisnike javnih sredstava, pa se u odnosu na njega primenjuju odredbe i tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama tog Zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) u članu 27e dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Navedena odredba člana 27e stav 34. Zakona, novelirana je kasnijim izmenama i dopunama („Službeni glasnik RS“ broj 142/2014 od 25. decembra 2014. godine, 103/2015 od 14.12.2015. godine i 99/2016 od 12.12.2016. godine), tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2016. godine, odnosno do 31. decembra 2017. godine. Članom 105. navedenog zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Imajući u vidu navedeno, pravilno je drugostepeni sud odlučujući o zahtevu tužioca primenio odredbe Zakona o budžetskom sistemu s obzirom da je tuženi korisnik javnih sredstava. Navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem, radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme (što sledi iz odredbe člana 105. tog zakona). Kod utvrđenog da je tužilac na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, obavljao poslove ... i da je zaključio ugovor o raskidu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, to se u konkretnom slučaju imaju primeniti navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost nadležnog organa Vlade. Zato u konkretnom slučaju nije bilo uslova za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, pa je iz navedenih razloga Vrhovni sud ocenio kao neosnovane revizijske navode o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković