Pravo zaposlenog na isplatu minimalne zarade u slučaju faktičkog rada

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, radi ujednačavanja sudske prakse o pravu na isplatu minimalne zarade u situaciji kada nije doneto rešenje o prestanku radnog odnosa, pa je na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je prestao radni odnos u Opštinskom komitetu Saveza komunista Srbije Brus i počev od 01.01.1991. godine raspoređen je na rad u Opštinskom odboru SPS Brus, na poslovima i radnim zadacima ... i ... . Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta tužene od 19.09.2014. godine nije bilo predviđeno radno mesto tužioca u Opštinskom odboru u Brusu. Tužilac je odjavljen sa obaveznog socijalnog osiguranja 31.12.2013. godine i nije zaključio ugovor o radu sa tuženom nakon tog vremena.

Nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac nije pružio dokaze da je faktički obavljao rad u spornom mesecu za koji potražuje minimalnu zaradu, pa su na osnovu odredbi člana 24. stav 1. i 2., 30. stav 1., 2., 3.i 4. Zakona o radu, te opšteg akta tužene koji ne predviđa radno mesto tužioca, odbili postavljeni tužbeni zahtev za isplatu minimalne zarade, pošto ova zarada pripada za puno radno vreme i standardni učinak.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo, a zbog toga je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Prema odredbi člana 105. stav 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005...75/14), zarade iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Prema članu 111. stav 1. i 2. istog zakona, zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

U konkrenom slučaju, za odluku o osnovanosti zahteva za isplatu minimalne zarade za sporni mesec je od značaja radno-pravni status tužioca od 31.12.2013. godine, kada je odjavljen sa obaveznog socijalnog osiguranja. Tužilac u iskazu naveo da je u spornom mesecu radio u kancelariji u ... na istim poslovima koje je ranije obavljao, da je podnosio tužbe za prethodne periode i da je u tim postupcima uspevao, pa je za odluku od značaja sadržina eventualno pravnosnažno donetih presuda o tužiočevom statusu, radnom angažovanju i pravima po osnovu rada pošto su strankem vezane materijalnom pravnosnažnošću presuda kojima je raspravljano o pravima tužioca iz radnog angažovanja u periodu koji prethodi aprilu 2017. godine.

Osim navedenog, kada tužilac u smislu člana 195. Zakona o radu nije zahtevao sudsku zaštitu povrede prava iz radnog odnosa nastale odjavljivanjem sa obaveznog socijalnog osiguranja bez donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, postojanje činjenica o angažovanosti tužioca u navedenom mesecu, opredeljuje zaključak da li tužiocu pripada naknada u visini minimalne zarade koja pripada za standardni učinak i vreme provedeno na radu (član 111. stav 1. Zakona o radu).

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković