Nedozvoljenost revizije u sporu za manje isplaćeni regres za godišnji odmor

Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na potrebu razmatranja pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime manje isplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.10.2018. godine do 31.12.2019. godine. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen zasnovana je na odredbi člana 118. stav 1. tačka 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br 24/2005 ... 95/2018) i pravilnoj primeni odredbe člana 66. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 27/2015... 94/2019-aneks 3) i člana 77. Pravilnika o radu tuženog od 11.06.2016. godine, a kod utvrđenja da je tuženi tužiocu pravilno obračunao i isplatio regres za korišćenje godišnjeg odmora u spornom periodu prema prosečno isplaćenoj zaradi po zaposlenom u Republici Srbiji i poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za prethodnu godinu. Ukazivanje tužioca na bitnu povredu odredaba parničnog postupka je bez uticaja na odlučivanje imajući u vidu da to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tužilac u reviziji ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu veštačenja, što takođe nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, a kako uz reviziju nisu priložene odluke sudova kao dokaz različitog postupanja u bitno istovrsnoj činjeničnoj situaciji, to po oceni Vrhovnog suda ne postoje ni druga pravna pitanja koja bi u konkretnom slučaju opravdavala odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj, pa je iz navedenih razloga odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom Zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 30.11.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 3.280,00 dinara.

Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu koja za predmet ima zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, a da je pobijana vrednost predmeta spora ispod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković