Poništaj otkaza ugovora o radu zbog izostanka sa posla

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 909/18 od 30.04.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1560/2017 od 12.02.2018. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 28.02.2018. godine, u usvajajućem delu. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije o nedostacima zbog kojih se pravilnost drugostepene presude ne može ispitati (protivrečnost izreke i razloga; nejasnoća i protivrečnost datih razloga, odnosno izostanak razloga o bitnim činjenicama; protivrečnost između onoga što je u razlozima presude navedeno o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika) ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana koja nije zakonski razlog za ovaj vanredni pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenoj u drugostepenom postupku, jer je drugostepeni sud cenio navode žalbe kojima je tuženi osporavao ocenu dokaza izvedenih u prvostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog od 27.10.2015. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline propisane članom 87. stav 1. tačka 26. Kolektivnog ugovora tuženog - neopravdanog izostanka sa rada duže od pet dana u toku 2015. godine. Pre donošenja ovog rešenja tužiocu je dostavljeno upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu na koje se on pismeno izjasnio. Tužilac je zbog pogoršanog zdravlja 08.09.2015. godine otvorio bolovanje u trajanju od 25 dana jer je podneo zahtev za utvrđivanje preostale radne sposobnosti. S`obzirom da se u prethodnom periodu često nalazio na bolovanju i da je zato bio kontrolisan od strane poslodavca, tužilac je tražio da koristi godišnji odmor kako bi to vreme iskoristio za zakazane medicinske tretmane van mesta svog prebivališta, koje ne bi smeo da napusti ako je na bolovanju. Sa takvim zahtevom usmeno se obratio svom neposrednom rukovodiocu - šefu ..., koji ga je uputio na njegovog rukovodioca - šefa službe ... . To lice je, kada mu se tužilac obratio sa istim zahtevom, usmeno naložilo tužiočevom neposrednom rukovodiocu da u saradnji sa pravnom službom tuženog reši pitanje korišćenja godišnjeg odmora. Nakon toga je šef ... usmeno, u telefonskom razgovoru, obavestio tužioca da mu je odobreno korišćenje godišnjeg odmora od 11.09.2015. godine i da može zaključiti bolovanje. Tužilac je tako i postupio, bolovanje otvoreno 08.09.2015. godine zaključio je 11.09.2015. godine i doznake predao tuženom. Tužilac nije dolazio na posao i tek nakon 15 dana pozvao ga je njegov neposredni rukovodilac, i u telefonskom razgovoru mu saopštio da postoji problem sa korišćenjem godišnjeg odmora koji direktor tuženog nije odobrio. Tužilac je i ranije koristio godišnji odmor po usmenom odobrenju svog rukovodioca, bez prethodnog uručenja rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, što je bila uobičajena praksa kod tuženog. Tužilac je 01.10.2015. godine ponovo otvorio bolovanje na kojem se nalazio u vreme kada je doneto rešenje o otkazu ugovora o radu. Rešenje o otkazu tužiocu je upućeno na adresu njegovog prebivališta, preporučenom poštanskom pošiljkom koja nije uručena jer primalac nije bio zatečen u svom stanu. Tužilac nije primio obaveštenje o postojanju neuručene poštanske pošiljke, pa istu nije preuzeo u pošti. Zbog toga je pošiljka vraćena pošiljaocu - tuženom, koji je 20.11.2015. godine rešenje istakao na oglasnu tablu. Tužiocu je rešenje o otkazu ugovora o radu uručeno lično u prostorijama tuženog, 23.12.2015. godine, nakon obraćanja inspekciji rada i na intervenciju inspektora rada.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo, zbog čega navodi tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Prema članu 87. stav 1. tačka 26. Kolektivnog ugovora tuženog, zaposlenom se može otkazati ugovor o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i ne poštuje radnu disciplinu, i to ako neopravdano izostane sa rada pet dana u toku kalendarske godine.

Za nepoštovanje radne discipline kao otkaznog razloga, pored radnje koja predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu, potrebno je da kod zaposlenog postoji i svest o tome da svojim ponašanjem ne poštuje radnu disciplinu.

U konkretnom slučaju, tužilac nije dolazio na posao duže od pet dana. On to nije činio u uverenju da se nalazi na godišnjem odmoru jer ga je njegov neposredni rukovodilac obavestio da mu je korišćenje godišnjeg odmora odobreno. Tužilac je smatrao da koristi godišnji odmor, iako rešenje o korišćenju godišnjeg odmora nije dobio, jer je kod tuženog od ranije postojala praksa da se zaposlenom odobri korišćenje godišnjeg odmora i da mu se rešenje o tome tek naknadno uruči. U tom uverenju tužilac je zaključio već otvoreno bolovanje i doznake dostavio tuženom, koji od tada ima saznanje o nepostojanju razloga za privremenu sprečenost tužioca za rad. Iako ima saznanje da tužilac ne dolazi na posao i da je zaključio bolovanje, tuženi ga ne poziva da dođe na rad, već za probleme u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora tužilac saznaje tek po isteku vremena koje je opštim aktom poslodavca predviđeno kao razlog za otkaz ugovora o radu u slučaju neopravdanog izostanka sa posla. U takvim okolnostima, dovođenjem i održavanjem tužioca u uverenju da mu je odobreno korišćenje godišnjeg odmora, njegov izostanak sa posla nije praćen svešću da na taj način krši radnu disciplinu koja se može sankcionisati otkazom ugovora o radu.

O spornom pitanju blagovremenosti podnete tužbe (član 195. Zakona o radu), revizijski sud prihvata argumente nižestepenog suda.

Posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu je vraćanje tužioca na rad, naknada štete - isplata zarade i uplata doprinosa, u skladu sa članom 191. stav 1-4 Zakona o radu. Revizija tuženog ne sadrži konkretne razloge kojima se osporava pravilnost drugostepene presude u tom delu.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić