Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti poništaja aneksa ugovora o radu

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma učenika srednjih škola iz ..., čiji je punomoćnik Ilija Petrušić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2166/17 od 05.03.2019. godine, u sednici održanoj 11.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2166/17 od 05.03.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila troškove postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 1192/15 od 23.03.2017. godine, stavom prim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi, kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 25.11.2015. godine o poništaju aneksa I ugovora o radu broj ... zaključenog sa tužiljom 04.11.2015. godine i vraćanja radnog odnosa u prethodno stanje prema ugovoru o radu broj ... od 01.07.2015. godine, kao i da se utvrdi da je na pravnoj snazi aneks .. ugovora o radu broj ... zaključen između tužilje i tuženog 04.11.2015. godine, što je tuženi dužan trpeti i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na poslove i radne zadatke vaspitača na neodređeno vreme prema zaključenom aneksu. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u delu u kome je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj isplati razliku u zaradi od 25.11.2015. godine do dana presuđenja u visini od 5.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka plati 28.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2166/17 od 05.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11,...87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena. Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja tuženog od 25.11.2015. godine, kojim je poništen aneks ... ugovora o radu od 04.11.2015. godine. S obzirom da je spornim rešenjem poništen aneks ... ugovora o radu od 04.11.2015. godine, koji je tužilja zaključila sa tuženim i kojim je tužilja premeštena na radno mesto ... i zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, to sledi da je revizija dozvoljena saglasno članu 441. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog posutpka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim zaključila više ugovora o radu na određeno vreme, i to prvi put 30.08.2013. godine, zatim 31.12.2013. godine, 24.02.2014. godine, 25.06.2014. godine, 31.10.2014. godine, 02.03.2015. godine i 01.07.2015. godine, na osnovu kojih ugovora je obavljala poslove ... u ..., za koje poslove se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova zahteva II stepen stručne spreme. Tuženi se, kao korisnik budžetskih sredstava obratio nadležnom ministarstvu sa molbom za popunjavanje slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta. Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje, Zaključkom od 19.10.2015. godine, dala je saglasnost tuženom za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za ukupno tri radna mesta, od čega dva radna mesta sa visokom stručnom spremom i jedno radno mesto sa srednjom stručnom spremom. Nakon prijema navedenog Zaključka direktor tuženog je tužilji ponudio da zaključe aneks ugovora o radu, radi premeštaja na poslove ... i zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, koju ponudu je tužilja prihvatila i istog dana, 04.11.2015. godine sa tuženim zaključila aneks 1 ugovora o radu, prema kom aneksu je tužilja premeštena na radno mesto ..., sa koeficijentom za obračun plate 18,01 i zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 05.11.2015. godine. Sindikalna organizacija tuženog i reprezentativni sindikati su se 12.11.2015. godine obratili Upravnom odboru tuženog, obaveštavajući ga da su protiv direktora tuženog podneli prijave nadležnim organima, zato što je postupio suprotno zakonu i kolektivnom ugovoru i umesto raspisivanja konkursa za popunjavanje slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, zaključio anekse ugovora o radu sa tri zaposlena, koji su prethodno imali ugovor o radu na određeno vreme. U međuvremenu je prestao mandat dotadašnjem direktoru tuženog, pa je novi direktor 25.11.2015. godine doneo sporno rešenje kojim je poništio aneks I ugovora o radu od 04.11.2015. godine i tužilju vratio u prethodni radno pravni status, u radni odnos na određeno vreme do 31.12.2015. godine, prema ugovoru o radu od 01.07.2015. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovane zahteve tužilje.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14) članom 30. stavom 1. propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu, dok je stavom 2. istog člana propisano da ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. Članom 31. stavom 1. propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme. Članom 171. stavom 1. propisani su slučajevi kada poslodavac može tražiti izmenu ugovora o radu, dok je stavom 2.  istog člana propisano da se odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tačka 1) i 3) ovog člana smatra posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

Zakonom o učeničkom i studentskom standardu („Službeni glasnik RS“, br.18/10, 55/13), članom 1. propisano je da se ovim zakonom uređuju prava, obaveze i odgovornosti učenika i studenata u oblasti učeničkog i studentskog standarda, osnivanje organizacija i rad ustanova učeničkog i studentskog standarda, finansiranje učeničkog i studentskog standarda, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja u oblasti učeničkog i studentskog standarda. Članom 5. stavom 1. propisano je da delatnost u oblasti učeničkog i studentskog standarda obavljaju ustanove učeničkog i studentskog standarda (u daljem tekstu: ustanova), u skladu sa ovim zakonom, a stavom 2. da se za osnivanje i rad ustanove iz stava 1. ovog člana primenjuju propisi o javnim službama. Članom 55. stavom 1. propisano je da je direktor odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove. Članom 26. stavom 1. pripisano je da vaspitni rad sa učenicima u domu učenika, odnosno učeničkom centru, ostvaruje vaspitač, dok je stavom 5. istog člana propisano da poslove vaspitača i stručnog saradnika iz stava 1. i 2. ovog člana može da obavlja lice koje je steklo odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) ili lice koje je steklo visoko obrazovanje na osnovnim studijama na fakultetu u trajanju od najmanje četiri godine, a koje je u pogledu prava koja iz njega proizlaze izjednačeno sa akademskim nazivom master. Članom 62. stavom 1. propisano je da u radni odnos može da bude primljeno lice pod uslovima propisanim zakonom, i ako: 1) ima odgovarajuće obrazovanje u skladu sa zakonom i opštim aktom ustanove; 2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa učenicima, odnosno studentima; 3) nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci, za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorsko ponašanje. Stavom 4. istog člana, propisano je da uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada, dok je stavom 5. propisano da zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku trajanja radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu. Članom 63. stavom 1. propisno je da poslove vaspitača, psihologa i pedagoga može da obavlja lice koje ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa iz člana 62. ovog zakona i koje ima dozvolu za rad ( u daljem tekstu: licenca). Članom 65. stavom 1. propisano je da je licenca javna isprava, stavom 2. da ministarstvo izdaje licencu i vodi registar vaspitača, psihologa i pedagoga kojima je izdata licenca i da se u registar unose podaci o oduzimanju licence, dok je stavom 3. propisano da je registar javan. Članom 66. propisano je da je ministarstvo dužno da u roku od 60 dana od dana položenog ispita izda licencu licu koje je položilo ispit za licencu. Članom 69. stavom 1. propisano je da se u pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u ustanovi primenjuje zakon kojim se uređuju radni odnosi, osnivanje i rad javnih službi, ako zakonom nije drugačije određeno, dok je stavom 2. istog člana propisano, da o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovi odlučuje direktor ustanove, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

Članom 43. stavom 1. Statuta Doma učenika srednjih škola u ... od 30.09.2010. godine propisano je da je direktor odgovoran za zakonitost rada i za uspešo obavljanje delatnosti Doma.

Članom 30. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i zadataka Doma učenika srenjih škola u ..., propisani su uslovi za poslove ... i to VII stepen stručnosti, visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke strukovne studije ili specijalističke akademske studije) ili da ima visoko obrazovanje stečeno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine prema Pravilniku o vrsti obrazovanja vaspitača, stručnih saradnika o uslovima i kriterijumima za izbog stručnog saradnika – asistenta u domu učenika, položen stručni ispit – licencu prema Pravilnku o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, dve godine radnog iskustva na poslovima vaspitno - obrazovnog rada, da ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa učenicima odnosno studentima, da nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci i da nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorsko ponašanje.

Kod utvrđenog da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme na poslovima ... u ... sa II stepenom stručne spreme, da joj je direktor tuženog, nakon dobijene saglasnosti za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, ponudio zaključenje aneksa ugovora o radu, tako što joj je ponudio izmenu ugovorenih uslova rada, koja se sastojala u premeštaju tužilje na radno mesto ...., promene visine primanja i koeficijenta i zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, koju ponudu je tužilja prihvatila i sa tuženim zaključila aneks I ugovora o radu 04.11.2015. godine i tužilja premeštena na radno mesto ... i zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 05.11.2015. godine, nakon čega je direktor tuženog doneo sporno rešenje, kojim je poništio napred navedeni aneks I ugovora o radu od 04.11.2015. godine, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je sporno rešenje tuženog doneto u skladu sa zakonom. Naime, direktor tuženog je saglasno članu 55. stavu 1. Zakona o učeničkom i studentskom standardu i članu 43. stavu 1. Statuta tuženog odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove, te s tim u vezi je bio ovlašćen da poništi aneks I ugovora o radu 04.11.2015. godine, koji je zaključen suprotno članu 171. Zakona o radu.

Zakonom o učeničkom i studentskom standardu propisani su opšti i posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa vaspitača, prema kom zakonu poslove vaspitača može da obavlja lice koje pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa, mora da ispunjava i posebne uslove, od kojih uslova je i uslov da ima dozvolu za rad (licencu). Opšti i posebni uslovi koje mora da ispunjava lice za poslove vaspitača bliže su propisani i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i zadataka tuženog prema kome Pravilniku to lice mora da ima VII stepen stručnosti, visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijlističke strukovne studije ili specijalističke akademske studije) ili da ima visoko obrazovanje stečeno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine prema Pravilniku o vrsti obrazovanja vaspitača i stručnih saradnika i uslovima i kriterijumima za izbog stručnog saradnika – asistenta u domu učenika, položen stručni ispit – licencu prema Pravilniku o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, dve godine radnog iskustva na poslovima vaspitno - obrazovnog rada, da ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa učenicima odnosno studentima i da nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci i da nije u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorsko ponašanje. S obzirom, da tužilja nije dokazala da je ispunjavala sve zakonom i pravilnikom propisane uslove za zasnivanje radnog odnosa ..., jer nije dokazala ima položen stručni ispit – licencu prema Pravilniku o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika i da ima dve godine radnog iskustva na poslovima vaspitno - obrazovnog rada, to sledi da je sporno rešenje tuženog zakonito, s obzirom da tužilja nije ispunjavala uslove za njihovo obavljanje u pogledu posebnih uslova neophodnih za poslove vaspitača, odnosno tužilja nije dokazala da ima položen stručni ispit – licencu, niti da ima dve godine radnog iskustva na poslovima vaspitno - obrazovnog rada. Stoga su neosnovani navodi revizije tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tužilja u reviziji osporava pravilnost spornog rešenja tuženog ukazujući da je ispunjavala sve uslove propisane za poslove ..., i da je o tome dostavila dokaze, međutim, kako tužilja nije dostavila dokaz da ima položen stručni ispit – licencu prema Pravilniku o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, odnosno da je pokrenut postupak sticanja licence, kao i da ima dve godine radnog iskustva na poslovima vaspitno - obrazovnog rada, to su ovi navodi neosnovani. Uverenje o položenom stručnom ispitu izdato od strane Univerziteta u Nišu, ... fakulteta od 17.12.1998. godine je dokaz da je tužilja položila stručni ispit za zvanje nastavnika teorijske i praktične nastave prehrambene tehnologije u srednjoj školi i isto je stoga bez uticaja na drugačiju odluku.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom da tužilja nije uspela u postupku po reviziji, to ista nema pravo na te troškove, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić