Ukidanje presuda zbog pogrešne primene roka zastarelosti za naknadu štete

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 981/21 od 10.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1616/17 od 24.02.2020. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P1 1616/17 od 28.12.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena njegova žalba, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona parničnom postupku.

Tuženi je dostavio odgovor na posebnu reviziju tužioca.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu dospelosti potraživanja naknade štete na ime izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza, pa su ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 440/08 od 18.11.2009. godine, poništena su kao nezakonita, rešenja generalnog direktora pravnog prethodnika tuženog br. .. od 30.05.2003. godine i br. .. od 21.07.2003. godine, o prestanku radnog odnosa tužiocu. Presuda je pravnosnažna 16.04.2014. godine. Tužbeni zahtev tužioca odnosi se na naknadu štete na ime izgubljene zarade za period od 01.10.2008. godine do decembra 2014. godine. Tužilac je tužbu podneo 26.04.2017. godine, a tuženi istakao prigovor zastarelosti utuženih potraživanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je potraživanje tužioca na ime izgubljene zarade za period od 01.10.2018. godine do februara 2014. godine zastarelo, jer je odluka o poništaju, kao nezakonitih, rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca postala pravnosnažna 16.04.2014. godine, a potraživanje za februar 2014. godine, kao poslednje među utuženim u ovom periodu, dospelo je 28.03.2014. godine. Imajući u vidu da je tužilac tužbu podneo 26.04.2014. godine, nižestepeni sudovi su zaključili da je u odnosu na potraživanja za period od oktobra 2008. godine do februara 2014. godine, protekao trogodišnji rok zastarelosti propisan odredbom člana 196. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 196. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14) propisano je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Na osnovu odredbe člana 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano. Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo na osnovu odredbe člana 376. stav 1. istog zakona.

Zakon o parničnom postupku, u odredbi člana 361., propisuje da je sud vezan za svoju presudu čim je objavljena, a da presuda ima dejstvo prema strankama od dana kada im je dostavljena.

Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa propisane su odredbom člana 191.stav 1. Zakona o radu, tako što ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

U konkretnom slučaju, tužilac je imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze tuženog da mu naknadi štetu koju mu je pričinio nezakonitim otkazom, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, u vezi odredbe člana 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, počev od dana kada je saznao da je pravnosnažno poništeno, kao nezakonito, rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu, dakle, kada je primio drugostepenu presudu, pa je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da je zastarelost tužiočevog potraživanja počela da teče od dana pravnosnažnosti drugostepene presude (16.04.2014. godine). Zbog pogrešne primene materijalnog prava pri odlučivanju o prigovoru zastarelosti, činjenično stanje je nepotpuno utvrđeno jer nije utvrđeno kada je drugostepena presuda dostavljena punomoćniku tužioca, imajući u vidu da je njegovo potraživanje na ime naknade štete, tada dospelo, u smislu odredbe člana 376. stav 6. Zakona o obligacionim odnosima.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, potrebno je da prvostepeni sud, postupajući po primedbama iz ovog rešenja, činjenično stanje u potpunosti i pravilno utvrdi kako bi imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava, donese pravilnu i zakonitu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić