Nedozvoljenost posebnih revizija stranaka u radnom sporu o naknadama

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, u delu kojim je odbijena njegova žalba, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija), zbog pogrešne primene materijalnog prava. Tuženi je, takođe, blagovremeno izjavio reviziju s pozivom na član 404. ZPP pobijajući odluku o troškovima postupka.

Prema odredbi člana 404. ZPP (stav prvi), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev za isplatu neisplaćenog dela zarade do minimalne zarade i odbijen tužbeni zahtev za potraživanje naknade troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora sa kamatom za period od 06.05.2016. do 06.05.2019. godine. O pravu tužioca na isplatu naknade troškova za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, koje je u skladu sa sudskom praksom izraženom kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim stavom u pogledu primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“ br. 116/14). Zbog navedenog, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, kao niti potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni ni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv odluke o troškovima postupka, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Naime, odluka o troškovima parničnog postupka, kojom je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka, doneta je primenom odredaba člana 153. i 154. ZPP i ne iziskuje potrebu da se primeni institut ujednačavanja sudske prakse po pitanju troškova postupka o kojima sud odlučuje po pravilima sadržanim u Zakonu o parničnom postupku u svakoj konkretnoj parnici.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizija primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca, kao ni revizija tuženog izjavljena protiv odluke o troškovima postupka, nisu dozvoljene.

O dozvoljenosti revizije u sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa odlučuje se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu očigledno je niža od vrednosti merodavne za dozvoljenost revizije, predviđene navedenom zakonskom odredbom, zbog čega je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

U konkretnom slučaju revizija tuženog je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković