Nezakonitost otkaza ugovora o radu zbog proceduralnih propusta poslodavca

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP ''Vodovod i kanalizacija'' iz ..., čiji je punomoćnik Denis Murić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 156/19 od 28.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 156/19 od 28.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 156/19 od 28.05.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 681/17 od 29.10.2018. godine, u stavu drugom izreke kojim je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. .. od 04.10.2017. godine o otkazu ugovora o radu tužilje br. .. od 24.08.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i u stavu trećem izreke kojim je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 88.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i radila je na poslovima ..., a Aneksom 1 ugovora o radu od 11.07.2017. godine tužilja je premeštena na poslove ... .

Pobijanim rešenjem tuženog 04.10.2017. godine tužilji je otkazan ugovor i aneks ugovora o radu, sa danom 30.08.2017. godine, iz razloga što tužilja nije ispoštovala radnu disciplinu, shodno odredbi člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu i odredbi člana 73. stav 3. tač. 2. i 11. Pojedinačnog kolektivnog ugovora poslodavca, odnosno jer u zakonom propisanom roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad nije tuženom dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad. Prema obrazloženju pobijanog rešenja tužilja je iz zdravstvenih razloga bila privremeno sprečena za rad u periodu od 03.07.2017. godine zaključno sa 31.07.2017. godine, o čemu je tuženom dostavila potvrde o sprečenosti za rad. Od 01.08.2017. godine tužilja nije dolazila na posao, a tuženom nije dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad za period od 01.08.2017. godine do 13.08.2017. godine i za period od 14.08.2017. godine do 25.08.2017. godine izdate od strane Doma zdravlja ... . Takođe, od 26.08.2017. godine do donošenja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu tužilja je neopravdano odsustvovala sa posla više od dva dana uzastopno.

Upozorenje tuženog da su nastupili razlozi za otkaz ugovora o radu kod tuženog je zavedeno 31.08.2017. godine, a kako upozorenje nije moglo da se uruči tužilji u prostorijama tuženog niti putem pošte na adresi koju je tužilja putem mobilnog telefona dostavila radnici tuženog BB, tuženi je o nemogućnosti uručenja upozorenja tužilji na navedeni način sačinio službenu belešku od 13.09.2017. godine. Direktor tuženog je 18.09.2017. godine doneo rešenje da se tužilji upozorenje dostavi preko oglasne table preduzeća. Na upozorenju nema službene konstatacije da li je i kada upozorenje o otkazu ugovora o radu istaknuto na oglasnu tablu i kada je sa table skinuto, a tačan datum isticanja upozorenja na oglasnu tablu tuženog ne stoji ni u navedenoj službenoj belešci od 13.09.2017. godine, iako je u obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno da je upozorenje istaknuto na oglasnu tablu 18.09.2017. godine, dok u odgovoru na tužbu tuženi navodi da je to bilo 19.09.2017. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi, primenom materijalnog prava iz čl. 179. stav 2. tačka 3, 180, 185. i 191. stav 1. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017), ocenili da je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu tužilji ugovora o radu i vraćanje na rad osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog Zakona, prema kojoj je zaposleni dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

Članom 180. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1). U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2).

Članom 185. Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pismenom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (stav 1). Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog (stav 2), a ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, poslodavac je dužan da o tome sačini pismenu belešku (stav 3). U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim (stav 4). Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok (stav 5).

Po oceni Vrhovnog ksacionog suda, smisao upozorenja o postojanju zakonskih razloga za otkaz ugovora o radu je da se zaposlenom stavi do znanja da je izazvao nastanak otkaznog razloga, te da mu se nesumnjivo omogući da se o tome izjasni.

U odsustvu upozorenja pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu ili kada se upozorenje ne dostavi zaposlenom analognom primenom pravila dostavljanja akta o otkazu ugovora o radu (u odsustvu zakonom propisane procedure za dostavljanje upozorenja o otkazu, kakva je situacija u konkretnom slučaju), zaposlenom je povređeno pravo na odbranu, koje je zaštićeno odredbom člana 180. Zakona o radu, kao i članom 7. Konvencije Međunarodne organizacije rada o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca („Sl. list SFRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/84 i 7/91).

U konkretnom slučaju, upozorenje o postojanju razloga za otkaz tuženi nije mogao da dostavi tužilji lično u prostorijama poslodavca, jer je bila privremeno sprečena za rad, pa je u tom slučaju tuženi dostavu upozorenja tužilji trebalo da pokuša putem pošte, na adresi njenog prebivališta koja proizlazi iz ugovora o radu i lične karte tužilje, što tuženi nije učinio. Zbog toga se ne može smatrati uredno dostavljenim upozorenje o otkazu ugovora o radu na oglasnoj tabli tuženog, nakon neuspešne dostave upozorenja na adresi tužilje koju je preko „Viber” društvene mreže pribavila zaposlena tuženog BB, tim pre što tuženi primenom pravila o teretu dokazivanja nije na pouzdan način dokazao kada je upozorenje istaknuto na oglasnoj tabli tuženog, uz službenu belešku da su za takav način dostave ispunjeni zakonski uslovi, niti kada je sa oglasne table skinuto.

Pored pravilnog zaključka nižestepenih sudova da je izostala uredna dostava upozorenja o razlozima za otkaz ugovora o radu, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nije zakonito i iz razloga što je tužilji retroaktivno otkazan ugovor o radu sa datumom 30.08.2017. godine, odnosno sa danom pre donošenja upozorenja da su nastupili razlozi za otkaz ugovora o radu, što je suprotno odredbi člana 185. stav 5. Zakona o radu.

Suprotno navodima revizije nema mesta primeni odredbe člana 191. stav 7. Zakona o radu kojom je propisano da će sud odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a da će mu na ime naknade štete dosuditi iznos do šest zarada, ako u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa.

Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori br. 4/84, 7/91) u članu 7. predviđa da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

Ovom odredbom je garantovano pravo radnika na odbranu od otkaznog razloga, pa kako je u konkretnom slučaju tuženi to pravo tužilji uskratio, jer joj nije omogućio da se izjasni o razlozima za otkaz i pobijanim rešenjem odredio da radni odnos tužilji prestaje sa danom pre donošenja upozorenja o otkazu, pravilno je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito i odlučeno da tuženi tužilju vrati na rad, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić