Presuda Vrhovnog suda o zakonitosti otkaza zbog alkohola uz nultu toleranciju

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 5. ZPP, na koju se navodima revizije ukazuje, nije propisana kao revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na osnovu ugovora o radu broj ... od 17.04.2007. godine, na poslovima ... III. Aneksom ugovora o radu od 18.02.2021. godine, izmenjena je tačka 1. ugovora o radu tako što je tužilac raspoređen na poslove .... U alineji 11. tačka 15. ugovora o radu predviđeno je da poslodavac može zaposlenom, pored zakonom navedenih razloga, da otkaže ugovor o radu u slučaju dolaska na rad u napitom stanju ili upotrebe alkohola i narkotika u toku rada. Dana 27.02.2021. godine, tužilac je došao na rad gde radno vreme počinje u 07,00 časova i za vreme pauze u 09,00 časova sa svojim kolegama, a po odobrenju neposrednog rukovodioca, otišao na doručak u obližnju kafanu kojom prilikom je popio dve čašice vinjaka od 0,3 ml, konzumirajući alkohol uz jelo. Pošto ga je poslovođa pozvao da dođe u prostorije poslodavca kako bi ..., on je to učinio. Zatim je izvršeno alkostestiranje tužioca od strane ovlašćenog lica alkometrom na koje je tužilac pristao i kojom prilikom je utvrđeno prisustvo alkohola u visini od 0,72 mg/ml što je zapisnički i konstatovano i koji zapisnik je tužilac potpisao bez primedbi. Tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 02.03.2021. godine i tužilac se izjasnio na navedeno upozorenje izjavom od 05.03.2021. godine, ne sporeći prethodno navedene činjenice o konzumiranju alkohola u toku pauze. Samostalni sindikat tuženog se izjasnio, smatrajući da je otkaz ugovora o radu tužiocu prestroga kazna i da zaposlenom treba izreći neku drugu sankciju. Tuženi je doneo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu broj .../... dana 18.03.2021. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline utvrđene članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, članom 164. stav 3. tačke 1. i 6. Kolektivnog ugovora tuženog, kao i tačke 15. Ugovora o radu od 27.04.2007. godine. U postupku je veštačenjem utvrđeno da je kod tužioca bilo alkohola u krvi ali da se njegova precizna količina na izneti način ne može ustanoviti, tako da se veštak o uticaju alkohola na psihomotorni sistem ne može precizno izjasniti. Ukoliko se prihvati kao tačna dobijena vrednost onda bi ta količina alkohola kod tužioca dovela do stanja pripitosti kada osoba postaje sugestibilna, hrabrija, sa većom željom za isticanjem, sa precenjivanjem ličnih sposobnosti, poremećaji u motorici su izraženiji kod složenih refleksnih radnji, otežan hod i kretanje. Dopunskim nalazom veštak se izjasnio da evidentirana količina alkohola kod tužioca nije bila od posebnog uticaja na njegovu radnu sposobnost, da je prema utvrđenoj alkoholemiji u pitanju jednostavna opijenost kada je svest samo kvantitativno oslabljena i kada je kontrola postupaka moguća i kada volja može održati ponašanje sređenim. Očuvana je orijentacija i veza između pojedinih psihičkih doživljaja, a osnovne funkcije tela i uma su uglavnom netaknute, mogu se primetiti blagi efekti, kao što su sužena percepcija, povećana društvenost, opuštanje mišića i slično.

Pravilnikom o postupku provere alkoholisanosti i uticaja drugih sredstava zavisnosti zaposlenih kod tuženog broj .../... od 22.12.2020. godine, u članu 2. propisano je da je zabranjeno konzumiranje alkoholnih pića i drugih sredstava zavisnosti u svim prostorijama društva, da je zabranjen dolazak na rad i/ili boravak na radu pod uticajem alkohola ili drugih sredstava zavisnosti u toku radnog vremena, a u članu 3. da se pod alkoholisanim stanjem u smislu ovog pravilnika smatra sadržaj alkohola u organizmu zaposlenog veći od 0,00 mg/ml (nulta tolerancija). Kolektivnim ugovorom tuženog od 17.07.2018. godine, u odredbi člana 164. stav 3. tačke 1. i 6. propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu, pored slučajeva utvrđenih u zakonu i to ako ne poštuje odredbe ugovora o radu i ako ne poštuje radnu disciplinu utvrđenu drugim aktima poslodavca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nije zakonito, jer upotreba otkaznog razloga iz člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu podrazumeva kumulativnu ispunjenost svih uslova, odnosno da zaposlenom može biti otkazan ugovor o radu samo ukoliko je upotreba alkohola imala ili mogla da ima uticaj na obavljanje posla, pri čemu je veštačenjem utvrđeno da prisutna alkoholemija kod tužioca nije bila od posebnog uticaja na njegovu radnu sposobnost. Prvostepeni sud je imao u vidu i odredbe Pravilnika o postupku provere alkoholisanosti i uticaja drugih sredstava zavisnosti zaposlenih kod tuženog broj 278/20 od 22.12.2020. godine, kojim je propisana nulta tolerancija na alkohol kod zaposlenih, ali je zaključio da su Pravilnikom propisani nepovoljniji uslovi rada u odnosu na odredbu člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu za primenu konkretnog otkaznog razloga, zbog čega se u smislu člana 9. stav 1. Zakona o radu imaju primeniti odredbe Zakona, a ne odredbe opšteg akta poslodavca.

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište i preinačio prvostepenu presudu odbijanjem tužbenog zahteva, nalazeći da nesporne činjenice o upotrebi alkohola od strane tužioca na pauzi za doručak i povratak na rad nakon upotrebe alkohola predstavljaju otkazni razlog iz člana 15. Ugovora o radu, navedenog Pravilnika tuženog i Kolektivnog ugovora tuženog, te da je bez uticaja da li je prisustvo alkohola imalo ili moglo da ima uticaj na obavljanje poslova, odnosno radnih sposobnosti zaposlenog. Poslodavac po članu 179a Zakona o radu može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne neku drugu meru propisanu u tom članu, ali je to po stanovištu drugostepenog suda u isključivoj dispoziciji poslodavca.

Po oceni Vrhovnog suda stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Prema članu 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla. Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac o svom trošku radi utvrđivanja okolnosti iz navedene odredbe ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 3. tačka 3. ovog člana (stav 4.).

U konkretnom slučaju odredbom člana 15. Ugovora o radu (čija je ništavost bila predmet tužbenog zahteva u ovom radnom sporu i koji je presudom pravnosnažnom u tom delu odbijen, kao neosnovan), predviđeno je da poslodavac može zaposlenom, pored zakonom navedenih razloga, da otkaže ugovor o radu u slučaju dolaska na rad u napitom stanju ili upotrebe alkohola i narkotika u toku rada. Kolektivnim ugovorom tuženog od 17.07.2018. godine, u odredbi člana 164. stav 3. tačke 1. i 6. propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu, pored slučajeva utvrđenih u zakonu i to ako ne poštuje odredbe ugovora o radu i ako ne poštuje radnu disciplinu utvrđenu drugim aktima poslodavca. Pravilnikom o postupku provere alkoholisanosti i uticaja drugih sredstava zavisnosti zaposlenih kod tuženog broj 278/20 od 22.12.2020. godine, u članu 2. propisano je da je zabranjeno konzumiranje alkoholnih pića i drugih sredstava zavisnosti u svim prostorijama društva, da je zabranjen dolazak na rad i / ili boravak na radu pod uticajem alkohola ili drugih sredstava zavisnosti u toku radnog vremena, a u članu 3. da se pod alkoholisanim stanjem u smislu ovog Pravilnika smatra sadržaj alkohola u organizmu zaposlenog veći od 0,00 mg/ml (nulta tolerancija).

U ovom radnom sporu nije upitna primena Kolektivnog ugovora tuženog, navedenog Pravilnika i tačke 15. ugovora o radu. Zakonodavac ne propisuje koja količina alkohola u krvi utiče ili može uticati na obavljanje poslova od strane zaposlenog, odnosno koji nivo alkohola predstavlja povredu radne discipline. Shodno tome, poslodavac može svojim opštim aktima predvideti da svako prisustvo alkohola u organizmu iznad 0,00% može imati uticaja na obavljanje posla i takve slučajeve sankcionisati otkazom ugovora o radu. Zato u konkretnom slučaju i najmanja količina akohola u organizmu zaposlenog predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu, bez obzira da li je uticala ili mogla uticati na radnu sposobnost zaposlenog budući da je predviđena nulta tolerancija na alkohol zaposlenog na radu. Po članu 9. stav 1. Zakona o radu, ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona. Međutim, propisivanje nulte tolerancije na alkohol na radu u opštim aktima poslodavca ne može se smatrati nepovoljnijim uslovima rada u smislu navedene odredbe Zakona. Poslodavac je u konkretnom slučaju zakonito sproveo postupak otkazivanja ugovora o radu i pravilan je zaključak drugostepenog suda da je osporeno rešenje tuženog zakonito kako u formalno-pravnom, tako i u materijalno pravnom smislu, a osporenim rešenjem ocenjene su sve okolnosti konkretnog slučaja i priroda povrede prilikom izbora mere u smislu člana 179a Zakona o radu. Zato su kao neosnovani ocenjeni svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog i naročito ukazivanje revidenta na odredbu člana 9. stav 1. Zakona o radu i hijerarhiju pravnih akata.

Na osnovu člana 414. stav 1. Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković