Odbačaj revizije u sporu za naknadu štete zbog neispunjenosti uslova

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radomir Bućković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3008/19 od 10.06.2020. godine, u sednici održanoj 01.04.2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3008/19 od 10.06.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3008/19 od 10.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1079/18 od 29.05.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti tog suda, pa je stavom drugim izreke usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade štete zbog manje isplaćene plate u periodu od 01.11.2012. do 01.10.2015. godine, plati ukupno 1.782.911,08 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima, bliže određenim ovim stavom izreke, sa zakonskom kamatom počev od 26-og u narednom mesecu za tekući mesec do isplate. Stavom trećim izreke tužena je obavezana da nadležnom Fondu PIO, u korist tužioca uplati odgovarajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, za period i na iznose dosuđene stavom drugim izreke. Stavom četvrtim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 320.100,00 dinara sa zakonskom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3008/19 od 10.06.2020. godine, žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i odbijen zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka, pa je tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka po žalbi od 36.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata razlike zarade tužiocu, u visini naknade dvostrukog iznosa plate na osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu. O ovom pravu tužioca, kao i o osnovici koja se uzima kao osnov za utvrđivanje dvostrukog iznosa plate, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim stavom zauzetim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, od 21.05.2019. godine, kao i pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate razlike zarade, podneta je 01.11.2015. godine, a vrednost dela pravnosnažne presude koji tužena revizijom pobija je 1.782.911,08 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost pravnosnažne presude ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, odnosno dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je i revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić