Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u radnom sporu

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušanka Šokić Stamenković, advokat iz ..., protiv tuženih VV, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i GG, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 744/19 od 27.05.2019. godine, u sednici održanoj 22.10.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 744/19 od 27.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 744/19 od 27.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2579/2017 od 06.11.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca. Stavom drugim i trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocima na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 01.12.2014. godine do 31.08.2015. godine solidarno isplate i to: tužiocu AA 31.908,77 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2018. godine do konačne isplate, kao i 11.567,41 dinara na ime zakonske zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 14.05.2018. godine, a tužilji BB 35.237,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2018. godine do konačne isplate, kao i 12.851,41 dinara na ime zakonske zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 14.05.2018. godine. Stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužiocima na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.12.2014. godine do 31.08.2015. godine solidarno isplate od po 15.993,99 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2018. godine do konačne isplate, kao i po 5.867,00 dinara na ime zakonske zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 14.05.2018. godine. Stavom petim i šestim izreke obavezan je tuženi GG da tužiocima na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2017. godine isplati i to: tužiocu AA 130.272,64 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2018. godine do konačne isplate, kao i 22.403,58 dinara na ime zakonske zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 14.04.2018. godine, a tužilji BB 138.183,65 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2018. godine do konačne isplate, kao i 24.551,19 dinara na ime zakonske zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 14.04.2018. godine. Stavom sedmim izreke obavezan je tuženi GG da tužiocima na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2017. godine isplati od po 49.759,08 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2018. godine do konačne isplate, kao i po 8.510,73 dinara na ime zakonske zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 14.05.2018. godine. Stavom osmim izreke obavezani su tuženi da tužiocima solidarno naknade troškove postupka od 134.884,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate. Stavom osmim izreke odbijen je zahtev tuženog VV da se kao umešač na njegovoj strani pozove Republika Srbija.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 744/19 od 27.05.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi VV je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati tužiocima na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tuženi su solidarno obavezani da navedene naknade plate tužiocima za period od 01.12.2014. godine do 31.08.2015. godine, dok je tuženi GG obavezan da navedene naknade plati tužiocima za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2017. godine. O ovom pravu tužilaca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate tužiocima na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 15.12.2017. godine, a podneskom od 30.05.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora po reviziji tuženog VV u odnosu na tužioca AA je 47.902,76 dinara, a u odnosu na tužilju BB 51.230,99 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić