Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o razlici u zaradi

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata razlike zarade tužiocu, a pravnosnažnom presudom je tužbeni zahtev tužioca usvojen. O ovom pravu tužioca, kao licu koji je u utuženom periodu radio kod tuženog kao šef Odseka – ... u Sektoru ..., te da mu za obavljanje tih poslova nije isplaćena plata u iznosu prema Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica zaposlenih u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 44/08... 86/2019), koja razlika je utvrđena ocenom nalaza i mišljenja veštaka (datog na bazi plate uporednog radnika), odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima sa sličnim pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, a drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 27.04.2022. godine, a podneskom od 11.01.2024. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 151.457,61 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković