Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene od 2003.godine, a u periodu od 2005. do 2009. godine na radnom mestu direktora za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Kao predstavnik banke bila je jedan od osnivača i član radne grupe za sprečavanje pranja novca pri Udruženju banaka Srbije, koje je 2006. godine preraslo u Odbor za komplijance. U periodu od 2009. godine do 2011. godine bila je raspoređena na radnom mestu specijalnog savetnika za kontrolu u komplijance. Po zvanju je doktor ekonomskih nauka. Tužilja je 21.04.2009. godine izabrana za člana Nadzornog odbora sindikalne organizacije BB, na mandatni period 2009.- 2014.godina. Iako je radno mesto na kome je tužilja radila (specijalnog savetnika za kontrolu u komplijance), tokom 2011.godine ukinuto Pravilnikom o sistematizaciji, tužilji nije otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku, jer je pripadala zaštićenoj kategoriji zaposlenih (član Nadzornog odbora sindikalne organizacije tužene), ali je u periodu od 2011.-2013.godine bila neraspoređena i u istom periodu ostvarivala zaradu koju je imala na prethodnom radnom mestu koje je ukinuto. Kako je izmenama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta od 09.10.2013. godine sistematizovano radno mesto stručni saradnik za uporednu regulativu iz oblasti komplijance, koje je odgovaralo stručnoj spremi tužilje, njoj je 11.10.2013. godine dostavljena ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu za obavljanje poslova stručnog saradnika za uporednu regulativu iz oblasti komplijance – funkcije kontrola usklađenosti poslovanja banke – funkcija komplijance – BB, koju ponudu je tužilja prihvatila i potpisala aneks ugovora o radu. Tužilja nije pokretala postupak za poništaj navedenog aneksa ugovora o radu zaključenog 11.10.2013. godine. Aneksom ugovora o radu zaključenim 21.01.2014. godine, izmenjen je ugovor o radu, a tužilja raspoređena na poslove stručnog saradnika za uporednu regulativu iz oblasti komplijance – Sektor procena rizika od neusaglašenosti sa zakonom – funkcija kontrola usklađenosti poslovanja banke – BB, koji je potpisala 04.02.2014. godine i isti nije poništavala u sudskom postupku. Sledećim aneksom zaključenim 02.10.2014. godine, izvršene su izmene u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o radu, donetog u julu 2014. godine, a tužilja je nastavila da obavlja iste poslove. Odlukom o utvrđivanju potrebe za smanjenjem broja zaposlenih od 20.10.2015. godine, naloženo je direktorima funkcija banke da predlože tačan broj zaposlenih za čijim će radom će prestati potreba, kao i broj zaposlenih koji će biti raspoređeni na upražnjena radna mesta ukoliko takvih mesta ima. Dana 24.11.2015. godine, donet je Predlog Programa rešavanja viška zaposlenih, čiji sastavni deo je lista zaposlenih, koji su utvrđeni kao tehnološki višak, na kojoj je pod rednim brojem 2 bila i tužilja. Navedena lista objavljena je na oglasnoj tabli banke 25.11.2015. godine, a istog dana je dostavljena i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koja je 09.12.2015. godine dostavila mišljenje o Predlogu Programa rešavanja viška zaposlenih sa predlogom mera. U mišljenju je navedeno da je od ukupno 1679 zaposlenih na neodređeno vreme, Predlogom Programa za rešavanje viška zaposlenih obuhvaćeno 94 lica. Novim Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta od 08.12.2015. godine, ugašen je Sektor procene rizika od neusaglašenosti sa zakonom, u kome je tužilja bila raspoređena, a poslovi radnog mesta tužilje preneti su na druge izvršioce u okviru funkcije kontrole usklađenosti poslovanja. Zatim je tužilji pobijanim rešenjem od 23.12.2015. godine otkazan ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređena, uz isplatu otpremnine. Prilikom donošenja otkaznog rešenja, tuženi nije primenio kriterijume propisane zakonom i Kolektivnim ugovorom tužene jer je došlo do gašenja radnog mesta na kojem je tužilja bila raspoređena kao jedini izvršilac. U periodu od mesec dana pre prestanka radnog odnosa tužilji i šest meseci nakon otkaza tužilji nije bilo upražnjenih radnih mesta za koje je predviđena visoka i viša stručna sprema.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj otkaznog rešenja i vraćanja na rad. Za svoje odluke dali su razloge koje u potpunosti prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Naime, i po stanovištu ovog suda, u konkretnom slučaju je postojao osnov za primenu otkaznog razloga propisanog članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer je izmenom Pravilnika o sistematizaciji poslova i radnih zadataka od 08.12.2015. godine, ugašen Sektor procene rizika od neusaglašenosti sa zakonom i radno mesto na kojem je tužilja kao jedini izvršilac bila raspoređena, pa je prestala potreba za obavljanjem tih poslova. U takvoj situaciji tužena banka nije bila u obavezi da primeni kriterijume propisane Zakonom i kolektivnim ugovorom tužene, jer je primena kriterijuma obavezna samo u situaciji smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu, što ovde nije slučaj. Činjenica da su poslovi ukinutog radnog mesta na kome je tužilja radila nastavili da se obavljaju kod tužene od strane drugih zaposlenih, je bez uticaja, jer je autonomno pravo poslodavca da samostalno, prema svojim potrebama u cilju racionalizacije i uštede i u skladu sa svojom poslovnom politikom odredi način na koji će organizovati proces rada i obavljanje poslova, pa sud ne može ceniti njihovu celishodnost i opravdanost. Kako je tužilji pre otkaza ugovora o radu isplaćena otpremnina, postupak otkaza po navedenom osnovu je sproveden u svemu u skladu sa zakonom.

Kako se ostalim navodima revizije osporava utvrđeno činjenično stanje, suprotno članu 407. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić