Pravo na uvećanje plate za razredno starešinstvo tokom odsustva sa rada

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tužene zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknad štete tužiocu na ime neisplaćenog dela zarade u utuženom periodu, u kom je tužena tužiocu isplaćivala platu u nižem iznosu od pripadajućeg, obzirom da koeficijent za razredno starešinstvo iznosi 0.69.28 (a ne 0.69), kao i zbog toga što je tužena tužiocu, za mesece za koje je primao naknadu plate, kada nije faktički radio, umanjivala platu po osnovu razrednog starešinstva. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je tužilac u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme na poslovima ... sa odeljenskim starešinstvom i da mu tužena uvećanje od 4% na ime starešinstva nije plaćala u mesecima kada je tužilac bio odsutan sa rada po različitim osnovama, kao i da je tužiocu u utuženom periodu plata isplaćena u nižem iznosu od pripadajućeg. Odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu a zasnovana je na odredbi člana 187. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'', br. 88/2017 ... 129/2021), odredbama članova 2. i 3. stav 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (''Službeni glasnik RS'', br. 34/2001 ... 123/2021), Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (''Službeni glasnik RS'', br. 44/2001...73/2023) i odredbi člana 20. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama (''Službeni glasnik RS'', br. 21/2015 ... 123/20222), u kojima se jasno pravi razlika između plate koja se utvrđuje na osnovu osnovice za obračun plata i koeficijenata sa kojima se množi osnovica, od dodataka na platu koji je deo plate po osnovu radnog učinka, pa je tako, uvećanje plate nastavniku – razrednom starešini od 4% sastavni deo ukupnog koeficijenta za obračun plate koji se primenjuje za sve vreme za koje je nastavnik i razredni starešina. Tužena uz reviziju nije dostavila niti se pozvala na odluke iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnom stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom Zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete, tužilac je podneo 23.07.2024. godine, a vrednost predmeta spora je 16.282,66 dinara.

Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu koja za predmet ima zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, a da je pobijana vrednost predmeta spora ispod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata za sastav revizije i za sudske takse tužilji nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković