Zakonitost otkaza usled ukidanja radnog mesta i organizacione promene

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredbe člana 403. stav 2. tačka 2., u vezi člana 407. stav 2. ZPP, zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/11 ... 10/23) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

Prema članu 441. ZPP, predviđeno je da je revizija uvek dozvoljena u slučaju zasnivanja, prestanka i utvrđivanja trajanja radnog odnosa.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene neke druge bitne povrede postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ... R br. .. ID .. u Sektoru za ekonomske, pravne i opšte poslove, u Odeljenju opštih poslova i upravljanja samačkim smeštajem, a po osnovu Ugovora o radu br. ../20 od 29.08.2008. godine, izmenjenog kasnijim aneksima. Odlukom Skupštine društva br. 3205 od 31.12.2020. godine, zahtevano je od direktora društva da pokrene i sprovede postupak usklađivanja unutrašnje organizacije i sistematizacije poslova društva sa bitno promenjenim uslovima rada i poslovima. Donet je novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova – Pravilnik o radu i Pravilnik o normama. Pravilnik je donet 22.01.2021. godine o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Za razliku od prethodnog Pravilnika radno mesto ..., nije sistematizovano – ukinuto je u Sektoru za ekonomske, pravne i opšte poslove, jer je ukinuto Odeljenje opštih poslova i upravljanja samačkim smeštajem. Prema članu 99. stav 1. Pravilnika o radu br. 148 od 22.01.2021. godine, predviđeno je da u slučaju ukidanja radnog mesta, odnosno poslova koje zaposleni obavlja po zaključenom ugovoru o radu, zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, jedini kriterijum za određivanje koji zaposleni su višak, je radno mesto, odnosno naziv i opis posla koji su navedeni u ugovoru o radu, odnosno svi zaposleni koji u svojim ugovorima o radu imaju navedena samo ukinuta radna mesta, tj. poslove, određuje se kao višak zaposlenih, izuzev zaposlenih koji sa poslodavcem imaju zaključen ugovor-sporazum ili poravnanje o isplati razlike u zaradi između zarade koju su ostvarivali pre povređivanja i zarade koju ostvaruju posle povređivanja rada kod poslodavca zbog povrede na radu. Tuženi je 01.02.2021. godine uputio obaveštenje .. kojim je tužilju upoznao sa činjenicom donošenja novog Pravilnika o sistematizaciji poslova i obaveštena da je to radno mesto ugašeno i da će se prema njoj primeniti procedura propisana Zakonom o radu kada bude nastupio prestanak potrebe za radom tog radnika. Pozvana je da pisanim putem obavesti poslodavca o postojanju opravdanih razloga da se u odnosu na nju ne primeni propisana procedura. Tužilja se izjasnila dopisom 10.02.2021. godine i navela da je majka mal. deteta od četiri godine i da se nalazi u životnoj dobi u kojoj će teško naći drugi posao. Predložila je da je poslodavac premesti na drugo odgovarajuće mesto. Dana 29.03.2021. godine tuženi je doneo i dostavio tužilji rešenje kojim joj je otkazao ugovor o radu. U postupku je utvrđeno da nije bilo moguće da se tužilji omogući rad kod drugog poslodavca iako je tuženi na adrese više poslodavaca uputio molbe da razmotre mogućnost novog zapošljavanja viška zaposlenih, na koju se jedino izjasnio ''treng logistyc'' d.o.o. Jagodina, sa odgovorom da u radni odnos može primiti četvoro zaposlenih za obavljanje konkretnih poslova, pranja, sušenja, popravki, pakovanja radnih odela, dok ostali nisu odgovorili.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta tuženog, zaključio da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan. Ovo iz razloga, što ako bi otkazni razlog bio neopravdan, morala bi da postoji okolnost da je tužilja mogla da bude raspoređena na drugo radno mesto. U ovom slučaju nije došlo do smanjenja obima posla. Na tom radnom mestu nije bilo drugih radnika da bi se sprovodilo bodovanje. Došlo je do ukidanja celog Odeljenja, a u kasnijem periodu tuženi na ta radna mesta nije primio drugo lice jer je radno mesto i Odeljenje bilo ukinuto. Stoga je zaključio da tužilja nije dokazala da tuženi nije ispoštovao zakonske propise vezano za dobijanje otkaza.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Prema članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 13/2017 (Odluka Ustavnog suda. 113/2017...95/28), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla, ili dođe do smanjenja obima posla. U konkretnoj situaciji utvrđeno je da je zbog nove organizacije posla i tehnoloških promena došlo do ukidanja ne samo radnog mesta već Odeljenja u kome je tužilja radila. Ukidanje tog odeljenja predviđeno je i Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 22.01.2021. godine, u slučaju kada se te promene vrše ukidanjem odeljenja ili određenog radnog mesta, a na tom radnom mestu nema zaposleno više radnika, poslodavac nije dužan da sprovodi postupak bodovanja i primenjuje posebne kriterijume vezano za utvrđivanje koji od zaposlenih će dobiti raskid ugovora o radu. Tuženi je pokušao da tužilji obezbedi radno mesto kod ovog poslodavca, ali u tome nije uspeo. Tuženi nije bio dužan da donosi poseban program rešavanja viška zaposlenih, s obzirom na broj zaposlenih, pa je tužilji prestao radni odnos u zakonitom postupku jer nova organizaciona struktura poslova i radnih mesta ustanovljena promenom tehnologije rada i zahtevala je i promenu kvalifikacione strukture zaposlenih. Ukinuto je Odeljenje opštih poslova i upravljanje samačkim smeštajem, u kom odeljenju je tužilja bila raspoređena. Tuženi nije povredio odredbu člana 182. Zakona o radu, jer nakon dobijanja otkaza na to radno mesto nije primao druga lica, jer radno mesto po Pravilniku nije bilo ni predviđeno, tj. nije postojalo, niti je postojalo Odeljenje kome bi to radno mesto pripadalo.

Navodima iz revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. U revizijskim navodima se uglavnom ponavljaju navodi koji su istaknuti u žalbi, a koje je drugostepeni sud cenio. Navodi da je tužilja dobila otkaz zato što je sa tuženim vodila višegodišnju parnicu po drugom pitanju, u vezi otkaza, ali je taj postupak dobila, pa je vraćena na rad, te da tuženi ima obavezu da joj isplati zarade zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, to da se u ovom slučaju radi o šikaniranju i povredi prava tužilje iz radnog odnosa, tj. klasičnom mobingu, nisu navodi koji mogu da dovedu do drugačije odluke suda. Teret dokazivanja svih tih činjenica je bio na tužilji. Navodi da nije bilo rangiranje zaposlenih, te da je time napravljena povreda, nije od značaja jer se takav postupak sprovodi u slučaju kad ima više zaposlenih koji su raspoređeni na istim radnim mestima. U ovom slučaju tužilja je bila jedina zaposlena na tom radnom mestu, a po novoj sistematizaciji radnih mesta odeljenje je bilo ukinuto, pa time i radno mesto na kome je radila tužilja. Neosnovano su i navodi iz revizije da je Pravilnik donet mimo zakona. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta je opšti akt i sud u redovnom postupku nema pravo da ispituje pravilnost tog akta, već je to u nadležnosti Ustavnog suda. Navodi da je tužilja bila na više kurseva radi prekvalifikacije nisu od značaja za donošenje drugačije odluke. Ovo iz razloga što je u toku postupka tužilja trebalo da dokaže činjenicu da je bilo upražnjeno neko drugo radno mesto na kome je ona mogla biti raspoređena. Tvrdnje da se u ovom slučaju radi o zloupotrebi prava od strane tuženog, a koji navodi se ponavljaju na više mesta u reviziji, ne mogu biti cenjeni u vanrednom pravnom leku, jer se to svodi na utvrđenje činjeničnog stanja pogrešno utvrđeno, a činjenično stanje nije osnov za izjavljivanje revizije.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženom nisu priznati troškovi revizijskog postupka, jer odgovor na reviziju po zakonu nije obavezan.

Predsednik veća – sudija,

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković