Odbacivanje revizije za isplatu naknade za topli obrok i regres u javnoj službi
Kratak pregled
Vrhovni sud nije dozvolio posebnu reviziju i odbacio je redovnu reviziju kao nedozvoljenu u sporu za isplatu toplog obroka i regresa. Sud je ponovio usaglašen stav da su ove naknade za zaposlene u javnim službama već sadržane u koeficijentu za obračun plate.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3166/2023
05.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Željka Škorića, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Jasmine Stamenković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević, advokat iz ..., protiv tuženog Studentskog centra „Subotica“ iz Subotice, čiji je punomoćnik Veselin Guberinić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 875/23 od 15.03.2023. godine, u sednici veća održanoj 05.04.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 875/23 od 15.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 875/23 od 15.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 535/21 od 14.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada, za period od 01.03.2018. do 31.03.2021. godine, isplati iznos od 98.665,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.09.2022. godine do konačne isplate, kao i iznos od 27.703,14 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahteve tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćene naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.03.2018. do 31.03.2021. godine, isplati iznos od 71.585,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.09.2022. godine do konačne isplate, kao i iznos od 19.527,62 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 47.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 875/23 od 15.03.2023. godine, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 535/21 od 14.12.2022. godine.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, iz svih zakonskih razloga.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih u javnim službama na isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravnom pitanju Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine usvojio stav prema kome zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava (kojoj kategoriji zaposlenih pripada tužilac), ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Kako su presude nižestepenih sudova kojima je odlučeno o zahtevu tužioca za isplatu ovih naknada donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, prihvatanje odlučivanja o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 29.04.2021. godine, a pobijeni deo pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Željko Škorić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev2 1226/2023: Nedozvoljenost posebne i redovne revizije u sporu o naknadi za ishranu i regres
- Rev2 2660/2023: Odbacivanje revizije u sporu o naknadi troškova za ishranu i regres
- Rev2 3100/2023: Odbijanje posebne revizije u sporu za naknadu troškova ishrane
- Rev2 4385/2023: Odbacivanje revizije u sporu za isplatu naknade za topli obrok i regres
- Rev2 4489/2023: Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju posebne revizije u radnom sporu