Nedozvoljenost revizije u radnom sporu zbog neispunjenja imovinskog cenzusa
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacuje reviziju tuženog kao nedozvoljenu u radnom sporu radi isplate novčanih potraživanja. Sud je utvrdio da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, što je uslov za dozvoljenost revizije u imovinskopravnim sporovima.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 320/2021
24.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP za prevoz putnika „Autotransport – Pančevo“, koga zastupa Saša Levnajić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2568/20 od 01.10.2020. godine, u sednici održanoj 24.03.2021. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2568/20 od 01.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 225/19 od 19.06.2020. godine, stavom prvim, drugim i trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime razlike zarade za rad duži od punog radnog vremena (efektivni rad) iznos od 28.510,43 dinara, za ishranu u toku rada iznos od 57.646,83 dinara i za regres za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 84.767,46, za bliže označene periode, sa zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, na pojedinačno opredeljene mesečne iznose, bliže označene u navedenim stavovima. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da za tužioca na iznose manje isplaćene zarade iz stava 1, 2 i 3 izreke, obračuna i uplati razliku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnoj filijali RF PIO. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 73.002,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti, pa do konačne isplate, a odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka za vremenski period od dana presuđenja, pa do dana izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2568/20 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i usvajajućem delu stava petog izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.
Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužilac je tražio isplatu razlike manje isplaćene zarade, naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora i za ishranu u toku rada, pri čemu je vrednost predmeta spora pobijanog dela 171.145,48 dinara.
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona, a kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev2 807/2021: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju revizije u radnom sporu kao nedozvoljene
- Rev2 1196/2021: Odbacivanje revizije kao nedozvoljene u radnom sporu radi novčanog potraživanja
- Rev2 194/2021: Odbačaj revizije u radnom sporu zbog nedovoljne vrednosti predmeta spora
- Rev2 299/2021: Odbacivanje revizije u radnom sporu zbog vrednosti predmeta spora
- Rev2 212/2021: Vrhovni kasacioni sud odbacuje reviziju u radnom sporu male vrednosti
- Rev2 358/2021: Odbacivanje revizije u radnom sporu zbog vrednosti predmeta spora
- Rev2 1511/2020: Odbacivanje revizije u radnom sporu kao nedozvoljene