Vrhovni sud odbacuje reviziju u sporu za naknadu za topli obrok
Kratak pregled
Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji, a potom je odbacio reviziju tužilje kao nedozvoljenu. Odluka je u skladu sa pravnim stavom da su naknade za topli obrok i regres sadržane u koeficijentu plate, a vrednost spora je ispod cenzusa.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 320/2025
14.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Vesne Subić, Zorana Hadžića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... , čiji su punomoćnici Dimitrije Đukić i Nemanja Novaković, advokati iz ... , protiv tužene Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1444/24 od 24.09.2024. godine, u sednici veća održanoj 14.02.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1444/24 od 24.09.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1444/24 od 24.09.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 960/21 od 27.05.2024. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime toplog obroka i regresa – razlike ukupne zarade, za period od 27.10.2018. godine do 31.10.2021. godine, isplati iznos od 196.212,56 dinara sa zateznom kamatom od 31.05.2022. godine do isplate, kao i da se obaveže tužena da joj naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom, pa je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1444/24 od 24.09.2024. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 960/21 od 27.05.2024. godine u odbijajućem delu i delu odluke o naknadi troškova parničnog postupka u odnosu na tužilju.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilje u ovom sporu nije dozvoljena.
Presude nižestepenih sudova, zasnovane su na pravilnom tumačenju odredbe člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama - da koeficijent za obračun i isplatu plata sadrži dodatak na ime spornih naknada, kao i njihovog odnosa sa članom 118. Zakona o radu i njegovoj supsidijarnoj primeni (član 2. stav 2). Odluka o tužbenom zahtevu u tom delu je u saglasnosti i sa zaključkom koji je Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 05.07.2022. godine - da zaposleni u javnim službama kojima se plata isplaćuje u visini minimalne zarade, ostvaruju pravo na troškove ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kroz koeficijent za obračun njihove plate, i odlukama revizijskog suda u istim činjenično-pravnim sporovima.
Iz tih razloga, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužilje radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 27.10.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev2 2310/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u radnom sporu
- Rev2 1998/2023: Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju revizije u sporu o naknadama
- Rev2 1989/2023: Nedozvoljenost revizije u radnom sporu za isplatu toplog obroka i regresa
- Rev2 3320/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u radnom sporu
- Rev2 2079/2024: Odbacivanje revizije u radnom sporu o naknadi za topli obrok i regres
- Rev2 2607/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u radnom sporu
- Rev2 2851/2024: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu za isplatu naknada zaposlenima