Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti otkaza ugovora o radu zbog viška zaposlenih

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2136/21 od 25.08.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova njenog sastava.

Ispitujući pravilnost pobijene presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 71/11 i 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja su revizijski navodi kojima se ukazuje da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. citirane zakonske odredbe jer se revizija na osnovu člana 407. stav 1. ZPP ne može izjaviti iz ovog zakonskog razloga. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP-a, jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ... - ... u ... . Pobijenim rešenjima od 21.12.2018. godine, tužiocima je prestao radni odnos kod tuženog zaključno sa 24.12.2018. godine, zbog prestanka potrebe za njihovim radom iz razloga propisanog članom na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Pre otkaza ugovora isplaćena im je otpremnina u smislu člana 158. Zakona o radu. Tuženi je kao poslodavac 20.11.2018. godine doneo Odluku o uvođenju organizacionih promena, kojom je utvrđeno da postoji potreba sprovođenja određenih organizacionih promena kod poslodavca i to između ostalog smanjenje broja izvršilaca na poslovima ... - ... u okviru ..., s`obzirom na to da nemaju dovoljan obim posla koji bi sa aspekta efikasnije organizacije rada opravdao njihovo obavljanje od strane utvrđenog broja izvršilaca, a koje poslove će u okviru rednovnog radnog vremena obavljati izvršioci na drugim poslovima zbog čega se postojeći broj izvršilaca na ovom radnom mestu (3) smanjuje na jednog izvršioca. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 20.11.2018. godine, izmena je izvršena tako što je smanjen je broj izvršilaca na radnom mestu ... - ... u ... jer je umesto 3 izvršioca predviđen 1 izvršilac. Beleškom o objavljivanju akta na oglasnoj tabli poslodavca od 20.11.2018. godine utvrđeno je da je na oglasnoj tabli tuženog istaknut Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i Odluka tuženog od 20.11.2018. godine. Dana 29.11.2018. godine, tuženi je doneo Odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih, kojom je utvrdio kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, pa su kao kriterijum uzeti ( prvo je uzet kriterijum višeg značaja, a ukoliko na osnovu njega nije moguće utvrditi koji će između više zaposlenih koji obavljaju iste poslove biti utvrđen kao višak primenjuje se kao supsidijerni niži kriterijum) ometenost deteta u psihofizičkom razvoju, maloletna deca predškolskog uzrasta ili maloletna deca na obaveznom školovanju, nezaposlen bračni drug i nerešeno stambeno pitanje. Tužioci su proglašeni viškom za čijim je radom prestala potreba, a kao kriterijum za određivanje koji će od trojice izvršilaca na istim poslovima, biti određeni kao višak, korišćen je drugi kriterijum budući da na osnovu kriterijuma jedan nije bilo moguće utvrditi ko od zaposlenih predstavlja višak. Preostali zaposleni koji je ostao na radnom mestu ... ima maloletno dete predškolskog uzrasta. Oglasom od 29.11.2018. godine koji je objavljen na osnovu Odluke o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih od 29.11.2018. godine, pozvani su zaposleni koji obavljaju poslove na radnim mestima za čije je obavljanje prestala potreba kod tuženog u skladu sa Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova da u cilju utvrđivanja relevantnih činjenica kojima poslodavac ne raspolaže, a koje su od značaja za promenu u napred navedeni kriterijuma u roku utvrđnom oglasom dostave relevantnu dokumentaciju. Spisak zaposlenih koji predstavljaju višak je sastavni deo Odluke o rešavanju viška zaposlenih kod tuženog od 20.12.2018. godine na kojem spisku se nalaze i tužioci. Utvrđeno je da tužioci nisu imali maloletnu decu predškolskog niti školskog uzrasta, da nisu dostavili neophodnu dokumentaciju, kao i da je sva dokumentacija koja je doneta u postupku rešavanja viška zaposlenih istaknuta na oglasnoj tabli koja se nalazila na vidnom mestu i bila dostupna svim zaposlenima.

Na osnovu ovako utvrđenog činjenica pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužbeni zahtev tužilaca nije osnovan jer im je prestao radni odnos u zakonito sprovedenom postupku i bez povreda prava tužilaca, kod činjenice da je od tri zaposlena samo jedan ispunjavao kriterijume za ostanak na radnom mestu ... - ... . Ocenjeno je da propisani kriterijumi nisu diskriminatorskog karaktera koji bi tužioce stavio u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji kod činjenice da tužioci nisu uzeli učešće u postupku racionalizacije i da se nisu odazvali na objavljeni oglas niti dostavili neophodnu dokumentaciju.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

I po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju su postojali uslovi za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05, 75/14) jer je Odlukom o uvođenju organizacionih promena i Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 20.11.2018. godine, smanjen je broj izvršilaca na radnom mestu ... - ... u ... zbog smanjenja obima posla (sa 3 smanjeno na 1 izvršioca) i time je prestala potreba za radom tužilaca. Takođe, tužiocima je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu isplaćena otpremnina. Pored toga, Odlukom o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih od 29.11.2018. godine, utvrđeni su kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih (ometenost deteta u psihofizičkom razvoju, maloletna deca predškolskog uzrasta ili maloletna deca na obaveznom školovanju, nezaposlen bračni drug i nerešeno stambeno pitanje), a koje kriterijume je tuženi objavio u oglasu na oglasnoj tabli, kojim je pozvao zaposlene da dostave dokumentaciju za primenu kriterijuma, a koju tužioci nisu dostavili. Na ovaj način po oceni Vrhovnog kasacionog suda poslodavac je u konkretnom slučaju u potpunosti ispoštovao postupak propisan odredbama Zakona o radu koji prethodi donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu na osnovu citirane odredbe istog zakona. S`toga nisu osnovani navodi revizije tužilaca o pogrešnoj primeni materijalnog prava i nema zloupotrebe prava od strane tuženog.

Suprotno navodima revizije kojima se ukazuje da nije prestala potreba za radom tužilaca jer su poslove koje su oni obavljali radila i treća lica, a da su na radnom mestu na kome su tužioci bili zaposleni, nastavili da rade drugi zaposleni , pravo je tuženog kao poslodavca, da u cilju racionalizacije i uštede u poslovanju sam kreira i organizuje proces rada i odredi način na koji će se obavljati pojedini poslovi, pa i poveravanjem pojedinih poslova iz opisa predhodno postojećeg radnog mesta, drugim zaposlenima u okviru drugih radnih mesta. Takvo preraspoređivanje poslova ne znači da na radnom mestu na kome su tužioci bili zaposleni nije smanjen broj izvršilaca. Pitanje nastupanja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, koje su uslovile prestanak potrebe za radom zaposlenih, organizacija poslovanja, broj i struktura zaposlenih koji su potrebni poslodavcu za uspešno poslovanje, odnosno struktura i broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, su u domenu ekonomske politike poslodavca, koja ne može biti predmet ocene u sudskom postupku za zaštitu prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba ( u radnom sporu). Sud u takvom postupku preispituje samo zakonitost sprovedenog postupka utvrđivanja viška zaposlenih i donošenja rešenja po tom osnovu. Poslovna organizacija je u isključivoj nadležnosti poslodavca, odnosno on ima pravo da organizuje poslovanje na način koji smatra najboljim, pa i posredstvom smanjenja broja izvršilaca i njihovog brisanja iz pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova.U postupku pred nižestepenim sudovima je utvrđeno da nije bilo mogućnosti za premeštaj tužilaca na druge poslove, niti je tuženi imao upražnjeno radno mesto u roku iz člana 182. ZOR, pa je pravilna odluka nižestepenih sudova da nije osnovan zahtev tužilaca za poništaj otkaza ugovora o radu.

Kako je radni odnos tužiocima zakonito prestao to nije ispunjen uslov propisan odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu da se tužioci vrate na rad kao i njihov zahtev za naknadu zarade.

Pravilno je doneta odluka o troškovima postupka na osnovu člana 153. satv 1. i 154. stav 2. ZPP. 

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji u kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje jer to nije dozvoljeno prema članu 407. stav 2. ZPP.

Kako se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda, na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su potrebni za vođenje parnice, pa je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić