Odluka Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije protiv odluke o troškovima
Kratak pregled
Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja i odbacio je redovnu reviziju izjavljenu protiv odluke o troškovima postupka. Sud je utvrdio da troškovi postupka predstavljaju sporedno traženje, te se ne uzimaju u obzir prilikom ocene dozvoljenosti revizije.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3298/2023
29.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Vesne Stanković, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., koje zastupa punomoćnik Lazar Đendić, advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije iz Beograda, kojeg zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1591/23 od 21.04.2023. godine u delu odluke o troškovima postuka, u sednici veća održanoj dana 29.01.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1591/23 od 21.04.2023. godine u delu odluke o troškovima postupka.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1591/23 od 21.04.2023. godine u delu odluke o troškovima postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1817/2021 od 26.01.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužilja od 09.11.2021. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA i obavezan tuženi da joj, na ime razlike između minimalne zarade i neisplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za za period od marta 2018. do decembra 2018. godine, isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos, počev od označenih datuma pa do isplate. Stavovima trećim i četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj, za period od marta 2018. godine, zaključno sa februarom 2021. godine, na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati novčane iznose navedene u ovim stavovima izreke, sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedeno u ovim stavovima izreke. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje BB i obavezan tuženi da joj, na ime razlike između minimalne zarade i neisplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za za period od marta 2018. do decembra 2018. godine, isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavovima šestim i sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj, za period od marta 2018. godine, zaključno sa februarom 2021. godine, na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati novčane iznose navedene u ovim stavovima izreke, sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedeno u ovim stavovima izreke. Stavom osmim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje VV i obavezan tuženi da joj, na ime razlike između minimalne zarade i neisplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za za period od marta 2018. do decembra 2018. godine, isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavovima devetim i desetim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje VV kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj, za period od marta 2018. godine, zaključno sa februarom 2021. godine, na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati novčane iznose navedene u ovim stavovima izreke, sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedeno u ovim stavovima izreke. Stavom jedanaestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje GG i obavezan tuženi da joj, na ime razlike između minimalne zarade i neisplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za za period od marta 2018. do decembra 2018. godine, isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos, počev od označenih datuma pa do isplate. Stavovima dvanaestim i trinaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje GG kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj, za period od marta 2018. godine, zaključno sa februarom 2021. godine, na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati novčane iznose navedene u ovim stavovima izreke, sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedeno u ovim stavovima izreke. Stavom četrnaestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje DD i obavezan tuženi da joj, na ime razlike između minimalne zarade i neisplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za za period od marta 2018. do decembra 2018. godine, isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos, počev od označenih datuma pa do isplate. Stavovima petnaestim i šesnaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje DD kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj, za period od marta 2018. godine zaključno sa februarom 2021. godine, na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati novčane iznose navedene u ovim stavovima izreke, sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedeno u ovim stavovima izreke. Stavom sedamnaestim izreke, odbijen je predlog tuženog da se u svojstvu umešača na strani tuženog pozove Republika Srbija – Ministarstvo finansija i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Stavom osamnaestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom devetnaestim izreke, tužilje su oslobođene plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1591/23 od 21.04.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1817/2021 od 26.01.2023. godine u stavu trećem, četvrtom, šestom, sedmom, devetom, desetom, dvanaestom, trinaestom, petnaestom, šesnaestom i osamnaestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, u delu odluke o troškovima postupka, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju o troškovima postupka odlučeno je uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužilja, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija nije dozvoljena ni kao redovna revizija.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana Zakona, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a prema stavu 6. iste odredbe u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe zakona o reviziji protiv presude.
Odredbom člana 28. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
U konkretnom slučaju, revizijom tužilja pobija se odluka o troškovima parničnog postupka. Troškovi postupka predstavljaju akcesorno potraživanje, pa se prema članu 28. ZPP ne uzimaju u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije u situaciji kada ne čine glavni zahtev. U tom smislu, ni revizija protiv odluke o troškovima postupka ne može se izjaviti na osnovu člana 404. ZPP, ali ni po članu 403. stav 2. tačka 2) ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić