Ukinute presude u radnom sporu zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Milošević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Gradska čistoća“ Beograd, čiji je zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, radi poništaja rešenja o otkazu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 550/20 od 21.02.2020. godine, u sednici održanoj 24.02.2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 550/20 od 21.02.2020. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3564/18 od 18.09.2019. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3564/18 od 18.09.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništeno rešenje tuženog br. .. od 03.03.2016. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime izgubljene zarade u periodu od marta 2016. godine do maja 2017. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da u korist tužioca uplati doprinose za PIO i to PIO fond zaposlenih, Filijala za grad Beograd, na zaradu iz prethodnog stava izreke. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 174.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 550/20 od 21.02.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba i dopuna žalbe tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

Odlučujući o reviziji u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu vozača komunalnih vozila u pogonu vozač smeća – ... . Rešenjem tuženog broj .. od 03.03.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 114. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora, zbog povrede radne obaveze (nezakonito raspolaganje sredstvima), te je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Prema razlozima rešenja, kod tuženog je ustanovljen sistem praćenja kretanja vozila, radi kontrole potrošnje goriva od strane ovlašćenog privrednog društva „FMS“ d.o.o., koji omogućava beleženje svakog utakanja i istakanja goriva, sa podacima o količini, vremenu i mestu utakanja i istakanja i mestu utakanja i istakanja. U periodu od 28.04.2015. godine do 20.12.2015. godine izvršena je provera vozila GB .., pa je „FMS“ d.o.o. sačinio izveštaj 25.12.2015. godine prema kome je iz teretnog vozila GB .. u tom periodu istakano gorivo 31 put u ukupnoj količini od 515 litara, sa tabelom o datumu, vremenu, lokaciji vozila i količini istočenog goriva u litrima, pa je utvrđeno da je tužilac istakao gorivo u količini od 515 litara za vreme rada, u vreme koje je navedeno u izveštaju kompanije „FMS“, iz vozila kojim je upravljao i time svojom krivicom učinio povredu radne obaveze. Tužiocu je pre otkaza ugovora o radu dostavljeno upozorenje u smislu člana 180. Zakona o radu. Iz iskaza svedoka BB, vlasnika firme „FMS“ d.o.o., utvrđeno je da preduzeće „FMS“ putem ugrađenih senzora i instalirane opreme na vozilu prati nivo goriva u rezervoaru i kod naglih promena to registruje, ali ne utvrđuje razloge zbog kojih dolazi do istakanja goriva, da se registrovano utakanje i istakanje goriva može utvrditi sa 99% sigurnosti, da uređaj koji firma „FMS“ postavlja nije potrebno posebno atestirati i da poseduje licencu od „RATEL“-a.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je osporeno rešenje od 03.03.2016. godine nezakonito, jer tužena nije dokazala da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, niti je dokazao da je tužilac iskazao bilo kakvo nepoštovanje radne discipline, odnosno ponašanje zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

U konkretnom slučaju tužilac traži da se poništi rešenje tuženog od 03.03.2016. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 114. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora, zbog povrede radne obaveze (nezakonito raspolaganje sredstvima). Naime, ispitujući istinitost činjeničnog opisa spornog rešenja od 03.03.2016. godine, prvostepeni sud je sproveo dokazni postupak čitanjem pismenih dokaza, saslušanjem tužioca u svojstvu stranke i saslušanjem svedoka VV i GG (tužiočevih kolega) i BB (vlasnka firme „FMS“). Po oceni nižestepenih sudova iz iskaza tužioca i tužiočevih kolega je utvrđeno da tužilac nije učinio radnje koje su mu stavljene na teret. Međutim, po oceni revizijskog suda ovakav zaključak nižestepenih sudova za sada se ne može prihvatiti. Naime, iz do sada utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je kod tuženog ustanovljen sistem praćenja kretanja vozila, radi kontrole potrošnje goriva od strane ovlašćenog privrednog društva „FMS“ d.o.o., da je u periodu od 28.04.2015. godine do 20.12.2015. godine izvršena provera vozila GB .. kojim je upravljao tužilac u navedenom periodu, kao i da je po sačinjenom izveštaju od 25.12.2015. godine iz navedenog teretnog vozila u tom periodu istakano gorivo 31 put u ukupnoj količini od 515 litara, sa tabelom o datumu, vremenu, lokaciji vozila i količini istočenog goriva u litrima, te da je gorivo istakano za vreme rada u vreme koje je navedeno u izveštaju kompanije „FMS“, a na osnovu čega je i doneto pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu. Iz iskaza tužioca i tužiočevih kolega kojima je sud poklonio veru, proizilazi da kamion kojim je tužilac upravljao nikada nije išao van uobičajene maršrute, da tužilac nije sam bio u kamionu, već sa jednim ili dvojicom kolega, da su ceo radni dan provodili zajedno, te da je nakon završertka smene ostavljao kamion u bazi gde je točilac goriva sipao gorivo do kraja i upisivao količinu goriva odnosno potrošnju u toku dana, nakon čega je odlazio kući, kao i da je par puta primetio da nema ključ da zatvori čep od rezervoara i da curi gorivo, te da je nepravilnosti prijavljivao tuženom.

Prvostepeni sud u obrazloženju svoje odluke interpretira sadržinu iskaza tužioca i svedoka, nakon čega zaključuje da tužilac nije svojom krivicom izvršio povredu radne obaveze u smislu odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, zbog čega je otkaz ugovora o radu nezakonit. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav zaključak prvostepenog suda koji je prihvatio drugostepeni sud, nije u korelaciji sa sadržinom iskaza, a za pravilnu primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, potrebno je utvrditi da li je tužilac iskazao dužnu pažnju prema sredstvima za rad u svojini tuženog, u smislu odredbe člana 15. Zakona o radu, budući da iz iskaza tužioca proizilazi da je par puta primetio da nema ključ da zatvori čep od rezervoara i da curi gorivo, kao i da je navedene nepravilnosti prijavljivao tuženom, a koje okolnosti je tužilac u smislu pravila o teretu dokazivanja trebalo da dokaže i koje činjenice prvostepeni sud nije utvrđivao, te imajući u vidu navedeno nije na nesumnjiv način utvrdio da li postoji protivpravna radnja zaposlenog koja se može kvalifikovati kao povreda radne obaveze i nepoštovanje radne discipline, zbog čega su nižestepene presude ukinute na osnovu člana 416. stav 2. ZPP i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava utvrditi činjenično stanje, imajući pri tom u vidu primedbe iz ovog rešenja, pa će doneti novu odluku o tužbenom zahtevu.

Predsednik veća-sudija
Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić