Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije koju je podnelo neovlašćeno lice
Kratak pregled
Vrhovni sud odbacuje kao nedozvoljenu reviziju tužene Republike Srbije, jer je nije podnelo ovlašćeno lice. Reviziju u ime Državnog pravobranilaštva može podneti samo državni pravobranilac ili zamenik, a ne drugi zaposleni, u skladu sa Zakonom o parničnom postupku.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3342/2024
05.12.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov članova veća, u parnici tužilje AA iz ... , čiji je punomoćnik Miomir Tasić advokat iz ... , protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo zdravlja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Leskovcu, radi isplate potraživanja iz radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2523/2024 od 13.08.2024. godine, u sednici održanoj 05.12.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2523/2024 od 13.08.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2523/2024 od 13.08.2024. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 220/24 od 15.05.2024. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime duga po presudi Osnovnog suda u Vranju P1 187/20 od 03.10.2020. godine isplati na ime uvećane zarade za prekovremeni rad za period mart, april, jun, novembar i decembar 2019. godine i za februar i mart 2020. godine pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 55.800,00 dinara sa sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav prvi izreke) i obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 40.470,00 dinara sa sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 31.500,00 dinara od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Po oceni Vrhovnog suda, revizija tužene je nedozvoljena u smislu člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP, jer je izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije.
Odredbom člana 85. stav 6. ZPP propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat. Prema stavu 7. navedene odredbe, zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima.
Zakonom o pravobranilaštvu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14), pored ostalog, propisano je: da je pravobranilaštvo organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave (član 2. stav 1); da poslove pravobranilaštva za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije obavlja Državno pravobranilaštvo koje se osniva tim zakonom (član 2. stav 2); da je Državno pravobranilaštvo državni organ koji preduzima pravne radnje koristi pravna sredstva radi ostvarivanja i zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, i obavlja druge poslove određene zakonom (član 5. stav 1); da funkciju Državnog pravobranilaštva obavljaju državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca (član 6); da kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje od strane advokata, Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao i advokat (član 11. stav 4); da poslove iz nadležnosti Državnog pravobranilaštva obavljaju državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca (član 23. stav 1); da državni pravobranilac može preduzeti svaku radnju iz nadležnosti državnog pravobranilaštva, a isključivo je nadležan za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti, podnošenje izveštaja i obaveštenja Vladi i ministru nadležnom za pravosuđe i obavljanje drugih poslova utvrđenih zakonom kao nadležnost državnog pravobranioca, dok zamenici državnog pravobranioca mogu preduzeti svaku radnju iz nadležnost državnog pravobranilaštva koja nije u isključivoj nadležnosti državnog pravobranioca (član 24).
Sledstveno izloženom, reviziju i druga vanredna pravna sredstva u ime stranke može da izjavi isključivo advokat. Zakon o pravobranilaštvu, u vezi sa korišćenjem vanrednih pravnih sredstava, izjednačava državnog pravobranioca sa advokatom. To znači da reviziju i druga vanredna pravna sredstva u ime Republike Srbije može da izjavi samo državni pravobranilac i zamenik državnog pravobranioca.
U konretnom slučaju, reviziju tužene nije izjavio zamenik državnog pravobranioca, već zaposleno lice u pravobranilaštvu, koje nije lice ovlašćeno za izjavljivanje revizije.
Iz navedenog proizilazi da je revizija tužene nedozvoljena, pa je ovaj sud saglasno odredbi člana 413. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković