Odluka Vrhovnog suda o naknadi štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa

Rešenjem Vrhovnog kasaconog suda Rev2 2599/22 od 14.09.2022. godine, ukinuta je presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1099/2019 od 25.12.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda Gž1 1099/2019 od 03.06.2022. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1548/23 od 07.06.2023. godine, stavom prvim izreke, ponovo je preinačena prvostepena presuda (P1 113/2018 od 19.02.2019. godine) u usvajajućem delu stava prvog izreke i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi štetu usled neostvarenih mesečnih zarada – izgubljene zarade, za period od 01.11.2011. godine do 06.09.2014. godine, u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima, bliže naznačenim ovim stavom izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na sve iznose počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec, sa obavezom uplate pripadajućih doprinosa Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje prema obračunu po važećim osnovicama na dan uplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene od strane drugostepenog suda i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po osnovu ugovora o radu broj .. od 16.12.2005. godine, na neodređeno vreme. Rešenjem tuženog od 01.11.2011. godine, tužiocu je prestao radni odnos zbog sticanja uslova za odlazak u starosnu penziju. Na osnovu tog rešenja, tužilac je podneo zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Niš – Službi Aleksinac. Rešenjem RF PIO broj 181.1 1/413 od 12.12.2012. godine zahtev tužioca je odbijen. U upravnom sporu tužilac je pobijao zakonitost rešenja Republičkog fonda PIO, ali je tužba odbijena. Razlog odbijanja zahteva i tužbe je što je na dan podnošenja zahteva nadležnoj službi u Aleksincu, tužilac imao navršenu 51 godinu života sa 40 godina, 1 mesec i 8 dana staža osiguranja, a prema tada važećem Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju u 2011. godini, starosna granica za penziju se mogla sniziti najviše do 53 godine i 4 meseca života. Tužiocu je rešenjem RF PIO - Službe u Aleksincu broj 1811-1- 01017/14 od 16.10.2014. godine, utvrđeno pravo na starosnu penziju, počev od 07.09.2014. godine. U ovoj parnici tužilac potražuje naknadu materijalne štete od dana prestanka radnog odnosa do dana sticanja prava na starosnu penziju.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja , prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan i isti je usvojio, jer je tužilac krivicom tuženog pretrpeo materijalnu štetu. Prema stavu suda, tužilac je bio sprečen da ostvaruje zaradu u utuženom periodu, s obzirom da je podneo zahtev za penzionisanje na osnovu nepotpunih i netačnih informacija o ispunjenosti uslova za odlazak u starosnu penziju, koje mu je dostavio poslodavac.

Drugostepeni sud je, u postupku ponovnog odlučivanja o žalbi tužioca, ocenio da, u konkretnom slučaju, u postupanju tuženog nema protivpravnosti niti nezakonitosti, pa samim tim ni krivice i odgoovrnosti tuženog za nastalu štetu, jer tužilac u prekluzivnom roku od 90 dana nije istakao zahtev za poništaj rešenja kojim mu je radni odnos prestao, čime je postalo pravnosnažno i konačno.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je pobijana odluka doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Po stanovištu Vrhovnog suda, drugostepeni sud, donoseći novu odluku po žalbi tuženog, nije razjasnio da li je krivicom poslodavca tužilac pretrpeo štetu, s obzirom da je rešenje o prestanku radnog odnosa doneto na zahtev tužioca, koji je podnet na osnovu informacija koje je tužiocu dostavila kadrovska služba tuženog, te zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa treba oceniti sa stanovišta propusta poslodavca, bez obzira što tužilac nije to rešenje pobijao u posebnom postupku. Za odluku o naknadi štete u ovom sporu, zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa (zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju), predstavlja prethodno pitanje kojim sud mora da se bavi, jer od ove činjenica zavisi odluka u ovoj pravnoj stvari. Da ne ispunjava uslove za penziju, tužilac je saznao tek dobijanjem rešenja fonda, zbog čega su mu i protekli zakonski rokovi za pobijanje rešenja poslodavca, ovde tuženog, kojim mu je utvrđen prestanak radnog odnosa zbog odlaska u penziju.

Imajući u vidu navedeno, potrebno je da sud u ponovnom postupku, kao prethodno pitanje, oceni zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju, sa stanovišta propusta poslodavca, koji je trebalo da izvrši provere da li tužilac ispunjava uslove za starosnu penziju koji se tiču staža tužioca (beneficiranog staža), jer dokumentaciju o tome vodi kadrovska služba tuženog, a zatim da tačne i potpune podatke dostavlja tužiocu. Pri tome, u ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, kao i rešenja Vrhovnog kasaconog suda Rev2 2599/22 od 14.09.2022. godine i doneti novu odluku o tužbenom zahtevu.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković