Rešenje Vrhovnog suda o ukidanju presuda zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 928/23 od 03.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postpuku - ZPP („Sl. glasnik RS“br. 72/11, ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kao civilno lice na službi u Vojsci Srbije, Vojna ustanova „Dedinje“. Rešenjem direktora tužene od 22.11.2011. godine, određeno je da se na važeću vrednost boda dodaje postojeći vojni dodatak od 15% koji se u obračunskom listu plate iskazuje u stavci „zarada po vremenu“ i ovakav obračun zarada zaposlenih civilnih lica na službi kod tužene primenjivao se od 01.11.2011. godine do juna 2019. godine. U obračunskim listama tužilje za sporni period nije iskazana i vrednovana stavka vojni dodatak. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, koji je zasnovan na dostavljenim obračunskim listama plate tužilje, ukupan iznos vojnog dodatka od 15% za tužilju za utuženi period iznosi 145.150,88 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 135. stav 2. i 195. Zakona o Vojsci Srbije i člana 24. stav 1. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, zaključili da tužena u spornom periodu nije tužilji isplaćivala uvećanu zaradu sa vojnim dodatkom od 15%, te su obavezali tuženu da joj ovaj dodatak isplati u iznosu utvrđenim nalazom i mišljenjem sudskog veštaka, kao i da joj na dosuđene mesečne iznose uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje primenom člana 2. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ovakav zaključak da tužena nije isplaćivala uvećanje na ime vojnog dodatka nižestepeni sudovi su izveli iz činjenice da u obračunskim listama plate za tužilju u spornom periodu nije posebno iskazivana stavka vojni dodatak, a kako je rešenjem tužene određeno da uz osnovnu platu ima pravo na vojni dodatak u iznosu od 15%, stanovište nižestepenih sudova je da je tužena bila dužna da u spornom periodu obračunava i isplaćuje tužilji platu uvećanu za navedeni procenat.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilnost primene materijalnog prava se za sada ne može ispitati zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Članom 194. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/2007, 94/2019), propisano je da civilna lica u službi Vojske Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (stav 1.) i da će ministar odbrane u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propis koji će urediti postupak prevođenja iz stava 1. ovog člana (stav 4.). Članom 195. istog zakona, propisano je da će uslove, način i postupak transformacije vojnih ustanova koji obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti i prava i obaveze civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama do završetka transformacije urediti Vlada (stav 1.), a da do stupanja na snagu propise iz stava 1. ovog člana civilna lica na službi u Vojsci Srbije zaposlena u ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, zadržavaju prava i obaveze iz radnog odnosa prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije (stav 2.).

Vlada je na osnovu napred citiranog člana 195. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije donela Uredbu o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenim u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/07, 10/13). Prema članu 9a Uredbe, civilna lica zaposlena u vojnim ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti, do završetka transformacije tih ustanova ostvaruju prava i obavezu iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije, a prava na isplatu plate, naknade i drugih primanja, kao i stambeno obezbeđenje ostvaruju u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova.

Saglasno napred citiranim odredbama zakona i uredbe, te da u spornom periodu još uvek nije bila završena transformacija VU „Dedinje“ to se na plate, naknade i druga primanja zaposlenih u toj ustanovi primenjivao Pravilnik o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, koji je u članu 19. stav 1. propisivao da civilnom licu u ustanovi pripada vojni dodatak zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u vojsci, a naročito zbog učešća na vojnim vežbama, logorovanjima, manervima i uzbunama, rada dužeg od punog radnog vremena (član 196. i 135. Zakona o VJ), vršenja službe u svim uslovima, kao i zbog drugih vanrednih situacija prouzrokovanih potrebama borbene gotovosti i to 15% od osnovne plate.

Stoga kako transformacija Vojne ustanove „Dedinje“ nije okončana, tužilja još uvek nije stekla status vojnog službenika ili vojnog nameštenika (član 9. navedene Uredbe) da bi se na nju mogao primeniti Pravilnik o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 28/11 i 10/17) kojim je u članu 24. stav 2. tog pravilnika, predviđen vojni dodatak u visini od 20%.

Tužilji, kao civilnom licu na službi kod tužene, u smislu člana 19. stav 1. navedenog Pravilnika, pripada pravo na isplatu vojnog dodatka od 15%, ali je ostala nerazjašnjena struktura plate, odnosno da li joj je taj dodatak isplaćen kao element osnovne plate u sklopu vrednosti boda te plate. Kod činjeničnog utvrđenja da se prema rešenju direktora tužene od 22.11.2011. godine vojni dodatak od 15% počev od novembra te godine pa sve do juna 2019. godine obračunavao u sklopu vrednosti boda osnovne plate, odnosno da je bio uračunat u osnovicu za obračun i isplatu plate tužilje (kao i svih drugih civilnih lica na službi u ovoj vojnoj ustanovi), sudski veštak se u odnosu na te okolnosti nije izjasnio u svom nalazu, iako mu je to bilo određeno kao zadatak rešenjem o veštačenju. Veštak je samo sačinio matematički obračun iznosa vojnog dodatka polazeći od platnih listića za obračun i isplatu plate iz kojih se ne vidi njena struktura, pri tom bez utvrđenja vrednosti cene rada (boda) koja je važila u spornom periodu i vrednosti iste sa uvećanjem od 15%.

Kako u toku postupka sudski veštak nije pozvan da se dodatno izjasni na okolnost da li je i u kom iznosu vojni dodatak ušao u vrednost boda za obračun osnovne plate tužilje, to je ostalo neutvrđeno relevantno činjenično stanje za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. Ovo posebno zato što su nižestepeni sudovi propustili da cene u celosti sadržinu rešenja direktora tužene od 22.11.2011. godine iz kojeg je nesporno utvrđeno da je ova vojna ustanova od novembra 2011. godine izmenila način obračuna plate zaposlenih kroz uračinavanje vojnog dodatka u osnovicu za obračun plate, odnosno kroz uračunavanje njegovog procenta u vrednost boda za obračun osnovne plate, kao što to tužena osnovano ističe u reviziji.

S obzirom na napred izneto, prvostepeni sud će u ponovnom postupku potpuno utvrditi činjenično stanje u smislu iznetih primedbi, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o tužbenom zahtevu tužilje.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od odluke o glavnoj stvari, to je ista ukinuta.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković