Nedozvoljenost revizije u sporu radi poništaja rešenja o udaljenju sa rada
Kratak pregled
Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji, a zatim je odbacio i redovnu reviziju tužilje. Utvrđeno je da spor o zakonitosti rešenja o udaljenju sa rada ne spada u sporove u kojima je revizija uvek dozvoljena.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3454/2023
12.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Gordane Komnenić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovica Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Komrad“ iz Vranja, čiji je punomoćnik Bora Ristić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o udaljenju sa rada, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2002/23 od 31.05.2023. godine, u sednici održanoj 12.09.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE se odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2002/23 od 31.05.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2002/23 od 31.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 broj 46/22 od 07.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se poništi rešenje o udaljenju sa rada broj .../... od 10.07.2020. godine i da se naloži tuženom da tužilju vrti na poslove i radne zadatke koje je obavljala pre donošenja poništenog rešenja. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 124.500,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2002/2023 od 31.05.2023. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom izreke a žalba tužene u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je tužilja obavezana da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 72.000,00 dinara sa zateznom kamtom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev za naknadu iznosa većeg od dosuđenog, do iznosa od 124.500,00 dinara odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, s predlogom da sud o istoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema oceni Vrhovnog suda, nema uslova da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u intersu ravnopravnosti građana, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za i novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti rešenja rešenja tuženog kojim je tužena udaljena sa rada i vraćanje tužilje na radne zadatke koje je obavljala pre donošenja poništenog rešenja. Odluka koja se revizijom pobija u skladu je sa sudskom praksom u predmetima sa istim pravnim osnovom, a tiče se primene odredbe člana 165. i 167. Zakona o radu, a revident ne ukazuje na drugačije pravnosnažne odluke donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem. Ukazivanje na bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavlja zakonom predviđen razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. ZPP i ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Tužilja je 09.09.2020. godine podnela tužbu radi utvrđenja ništavosti rešenja o udaljenju sa rada i vrćanja na rad.
Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. ZPP, već o sporu radi ocene zakonitosti rešenja o udaljenju sa rada, revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev2 653/2024: Nedozvoljenost revizije u sporu o privremenom udaljenju sa rada
- Rev2 1715/2025: Nedozvoljenost revizije u sporovima radi poništaja rešenja o novčanoj kazni
- Rev2 1775/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o udaljenju sa rada
- Rev2 3156/2024: Rešenje o nedozvoljenosti revizije u sporu o privremenom udaljenju sa rada
- Rev2 1974/2025: Odluka Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu radi udaljenja sa rada
- Rev2 1643/2023: Odluka Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o udaljenju