Sudska praksa

Rešenje o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu za naknadu štete

Kratak pregled

Vrhovni sud je odbacio reviziju tuženog JP „Vojvodinašume“ kao nedozvoljenu. Sud je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za posebnu reviziju, jer vrednost spora ne prelazi 40.000 evra, a sporna pravna pitanja ne zahtevaju ujednačavanje sudske prakse niti novo tumačenje prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3486/2025
22.01.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milena Ivošević, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vojvodinašume“ iz Petrovaradina, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 903/25 od 02.07.2025. godine, u sednici održanoj 22.01.2026. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 903/25 od 02.07.2025. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 903/25 od 02.07.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1149/2022 od 25.03.2025. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužilaca je usvojen. Stavom drugim izreke tuženi je obavezan da tužiocu AA na ime manje isplaćene osnovne zarade sa uvećanjima za period od 01.10.2019. godine do 31.12.2019. godine isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao i da na dosuđene iznose manje plaćene zarade za navedeni period uplati pripadajuće doprinose nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu AA na ime manje isplaćene osnovne zarade sa uvećanjima za period od 01.01.2020. godine do 30.04.2020. godine isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao i da na dosuđene iznose manje plaćene zarade za navedeni period uplati pripadajuće doprinose nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu BB na ime manje isplaćene osnovne zarade sa uvećanjima za period od 01.10.2019. godine do 31.12.2019. godine isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao i da na dosuđene iznose manje plaćene zarade za navedeni period uplati pripadajuće doprinose nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu BB na ime manje isplaćene osnovne zarade sa uvećanjima za period od 01.01.2020. godine do 30.04.2020. godine isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao i da na dosuđene iznose manje plaćene zarade za navedeni period uplati pripadajuće doprinose nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom šestim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu VV na ime manje isplaćene osnovne zarade sa uvećanjima za period od 01.01.2019. godine do 31.12.2019. godine isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao i da na dosuđene iznose manje plaćene zarade za navedeni period uplati pripadajuće doprinose nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom sedmim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu VV na ime manje isplaćene osnovne zarade sa uvećanjima za period od 01.01.2020. godine do 30.04.2020. godine isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao i da na dosuđene iznose manje plaćene zarade za navedeni period uplati pripadajuće doprinose nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom osmim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu GG na ime manje isplaćene osnovne zarade sa uvećanjima za period od 01.01.2019. godine do 31.12.2019. godine isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao i da mu na dosuđene iznose manje plaćene zarade za navedeni period uplati pripadajuće doprinose nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom devetim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu GG na ime manje isplaćene osnovne zarade sa uvećanjima za period od 01.01.2020. godine do 30.04.2020. godine isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao i da mu na dosuđene iznose manje plaćene zarade za navedeni period uplati pripadajuće doprinose nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom desetim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu DD na ime manje isplaćene osnovne zarade sa uvećanjima za period od 01.01.2020. godine do 30.04.2020. godine isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao i da mu na dosuđene iznose manje plaćene zarade za navedeni period uplati pripadajuće doprinose nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom jedanaestim izreke obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 521.719,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 903/25 od 02.07.2025. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1149/22 od 25.03.2025. godine. Stavom drugim izreke odbio je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužioci su dostavili odgovor na reviziju tuženog zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima koju im je tuženi pričinio neopravdanim pravljenjem razlike u zaradi isplaćivanoj tužiocima u odnosu na zaradu koja se isplaćuje uporednim radnicima, licima koja su, prema sistematizaciji, zaposlena na istim radnim mestima kao i tužioci, ali koji svoj rad ostvaruju u drugom šumskom gazdinstvu (ŠG „Sremska Mitrovica“) u utuženom periodu. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužilaca usvojen doneta je primenom odredbi članova 104. i 105. Zakona o radu i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Odluke koje je tuženi uz reviziju priložio ne ukazuju na postojanje različite sudske prakse jer se ne zasnivaju na istom činjeničnom stanju kao u ovom predmetu.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi naknade štete tužioci su, kao formalni suparničari podneli 31.10.2022. godine, a najviša vrednost potraživanja je 61.039,41 dinar.

Odredbom člana 441. Zakona parničnom postupku, propisano je da je u parnicma iz radnih sporova revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, što je ovde slučaj. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom zakona propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu koja za predmet ima zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, a da je pobijana vrednost predmeta spora ispod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata za sastav revizije tužiocima nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković

Preuzmite dokument u PDF formatu

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu