Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju revizije u sporu za naknadu štete

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1876/24 od 24.04.2024. godine, u sednici održanoj 30.01.2026. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1876/24 od 24.04.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1876/24 od 24.04.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3425/22 od 25.01.2024. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade štete zbog neiskorišćenog odmora u toku dnevnog rada za period od 17.11.2019. godine do 30.09.2022. godine isplati tužiocu pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom trećem izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 147.920,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka plati tužiocu zakonsku zateznu kamatu od dana donošenja presude do dana koji prethodi danu izvršnosti presude.

Presudom Apelacioni sud u Beogradu Gž1 1876/24 od 24.04.2024. godine, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke, žalba tužene u tom delu odbijena kao neosnovana i odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP, a radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata tužiocu naknade na ime neiskorišćenog odmora u toku rada u smenama u trajanju od po 12 sati na poslovima obezbeđenja lica lišenih slobode u Službi za obezbeđenje u Okružnom zatvoru u Čačku koji ne dozvoljavaju prekid rada bez odgovarajuće zamene koju tužena nije obezbedila. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, iz kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 17.11.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 202.479,50 dinara, pa kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova sudskih taksi za odgovor na reviziju je odbijen, s obzirom da ovi troškovi nisu bili nužni za vođenje parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, pa je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković