Odbijanje revizije u sporu radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Duško Pačariz, advokat iz ..., protiv tuženog Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4077/22 od 31.03.2023. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 4077/22 od 23.05.2023. godine, u sednici održanoj 12.06.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4077/22 od 31.03.2023. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 4077/22 od 23.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 2603/21 od 12.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog od 27.11.2018. godine o otkazu ugovora o radu od 09.10.2009. godine sa pripadajućim aneksima i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na odgovarajuće radno mesto prema stručnoj spremi i radnom iskustvu tužioca. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4077/22 od 31.03.2023. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž1 4077/22 od 23.05.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 24/05 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 09.10.2009. godine, sa pripadajućim aneksima. Rešenjem od 27.11.2018. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zato što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 12. stav 1. tačka 1 i člana 13. stav 1. tačka 17. Pravilnika o radu i disciplinskoj odgovornosti zaposlenih i postavljenih lica u Sekretarijatu Univerziteta u Kragujevcu. Tužiocu je stavljeno na teret da je neblagovremeno dolazio na posao i odlazio sa posla pre isteka radnog vremena, odnosno da je neopravdano odsustvovao sa posla u toku radnog vremena i na taj način ponavljao lakše povrede radnih obaveza više od dva puta u periodu od tri uzastopna meseca, što predstavlja težu povredu radne obaveze zbog koje se može izreći mera prestanka radnog odnosa. Tužiocu je dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, koje je on osporio u svom izjašnjenju, navodeći da je spornim prilikama odlazio na terapije zbog lečenja zdravstvenih problema. Tužilac za svoje tvrdnje nije dostavio dokaze, a nije se javljao ni neposrednom rukovodiocu kada je napuštao posao u toku radnog vremena.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni sud je ocenio da razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani, te da su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze propisanu odredbama Zakona o radu i Pravilnikom tuženog, iz kojih razloga su pravilno odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/04), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Odredbom člana 12. stav 1. tačka 1. Pravilnika o radu i disciplinskoj odgovornosti zaposlenih i postavljenih lica u Sekretarijatu Univerziteta u Kragujevcu, predviđeno je da su lakše povrede radnih obaveza i dužnosti, između ostalog, neblagovremeni dolazak na posao i odlazak sa posla pre isteka dnevnog radnog vremena ili neopravdano odsustvovanje sa posla u toku radnog vremena. Članom 13. stav 1. tačka 17. istog pravilnika, teže povrede radnih obaveza i dužnosti su ponavljanje lakših povreda radnih obaveza više od 2 puta u periodu od 3 uzastopna meseca.

Imajući u vidu sadržinu navedenih odredbi, za zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa neophodno je utvrditi individualnu odgovornost zaposlenog, odnosno da je svojom krivicom učinio povredu koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret. Teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog je na strani poslodavca, pa su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da je tuženi dokazao da je tužilac izvršio povrede u vezi sa neopravdanim odsustvovanjem sa rada (neblagovremeni dolazak na posao i neopravdani izlazak sa posla pre isteka radnog vremena). Naime, radno vreme tužioca bilo je od 08,00 do 16,00 časova, a spornim prilikama (dana 23.07.2018. godine, 24.07.2018. godine, 25.07.2018. godine, 26.07.2018. godine...) on je na posao dolazio kasnije ili izlazio ranije, a da prethodno nije o tome obavestio svog neposrednog rukovodioca, niti je naknadno dostavio dokaze kojima bi opravdao svoje ponašanje, s obzirom da teret dokazivanja da krivice nema u vreme učinjene povrede radne obaveze pada na zaposlenog. Evidenciju o dolasku i odlasku sa rada zaposlenih kod tuženog vodile su dve radnice čije je radno mesto na ulazu u zgradu Rektorata, u pitanju je odštampana evidencija sa imenima zaposlenih i praznim rubrikama u koje su radnice upisivale kada ko dolazi i odlazi sa posla i ista se predavala šefu kabineta. Ovakav način vođenja evidencije o prisutnosti na radu bio je poznat i tužiocu s obzirom da su svi zaposleni upisivani na isti način. Kako opisano činjenje tužioca, i po oceni ovog suda, predstavlja skrivljenu povredu radnih obaveza utvrđenih zakonom i opštim aktom tuženog, to su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da su se u radnjama tužioca u periodu od 23.07.2018. godine do 07.09.2018. godine, stekla obeležja povrede radne obaveze utvrđene članom 12. stav 1. tačka 1. Pravilnika tuženog, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. Zakona o radu. Iz ovih razloga neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije, svako postupanje protivno predviđenim pravilima predstavlja osnov za primenu otkaznog razloga, pa je tako tužilac, nepoštujući pravila o radnom vremenu postupio suprotno obavezi predviđenoj pravilnikom tuženog.

Kako je neosnovan tužbeni zahtev za poništaj otkaza ugovora o radu, to je pravilno odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Tužilac u reviziji ponavlja navode koje je isticao i u žalbi, a koje je pravilno ocenio drugostepeni sud prilikom donošenja svoje odluke, pa iz ovih razloga isti nisu posebno obrazlagani, te je na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković