Odbacivanje revizije u radnom sporu zbog nedovoljne vrednosti predmeta spora

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Maja Miljević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP za prevoz putnika ,,Autotransport Pančevo“ iz Pančeva, čiji je punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3408/20 od 20.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 253/19 od 29.06.2020. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 253/19 od 03.09.2020. godine, prvim stavom izreke, usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca i obavezan je tuženi da im za period od jula 2016. godine zaključno sa decembrom 2019. godine isplati, i to na ime razlike zarade za ostvarene, a neisplaćene efektivne časove rada duže od radnog vremena, za rad nedeljom, na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, novčane iznose po mesecima, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da za svakog tužioca po isplati svakog pripadajućeg iznosa na ime razlike u zaradi nadležnim fondovima uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 185.257,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3408/20 od 20.11.2020. godine,  prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj parnici tužioci su tražili isplatu na ime razlike zarade za ostvarene, a neisplaćene efektivne časove rada duže od radnog vremena, na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i troškove regresa za korišćenje godišnjeg odmora, pri čemu je kao vrednost predmeta spora za tužioca AA označen iznos od 157.390,61 dinara, za tužioca BB iznos od 140.992,36 dinara i za tužioca VV iznos od 141.472,67 dinara.

U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona, a kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude u odnosu na svakog tužilaca, koji nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP, pa se vrednost spora računa posebno u odnosu na svakog od njih, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić