Presuda Vrhovnog kasacionog suda o nezakonitom otkazu zbog tehnološkog viška

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja su revizijski navodi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 7. stav 2. i 230. stav 1. ZPP, učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom, s obzirom da je drugostepeni sud odlučivao na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog po ugovoru o radu broj .. od 31.05.2000. godine na poslovima šivača rublja sve do 28.06.2011. godine, kada je aneksom ugovora o radu premešten na poslove kombiste koji podrazumevaju prodaju robe tuženog na terenu i utvrđen mu je koeficijent zarade od 1,00. Navedene poslove je obavljao sve do 07.04.2012. godine kada mu je prestao radni odnos na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu. Tužiocu je isplaćena otpremnina zbog prestanka radnog odnosa prema obračunu minimalne zarade.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu nalazeći da je zakonito, jer je tuženi ugasio sektor u okviru svog privrednog društva u kome je tužilac bio zaposlen, te da su otkazani ugovori o radu kako tužiocu tako i svim zaposlenima u tom sektoru, pa je tuženi u obavezi da tužiocu isplati razliku otpremnine koja je obračunata i isplaćena na osnovu minimalne zarade jer je tužilac primao veću zaradu koja mu je isplaćivana na ruke.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i poništio kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu i tuženog obavezao da tužioca vrati na rad, polazeći od nesporne činjenice da je tužilac u vreme prestanka radnog odnosa obavljao poslove kombiste (kombi – prodaje), a da je otkaz ugovora o radu dat tužiocu u odnosu na poslove radnika u magacinu zbog prestanka potrebe za njegovim radom. Zato je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak da je predmetno rešenje zakonito jer je ugašen sektor u okviru privrednog društva tuženog u kome je tužilac bio zaposlen.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Prema odredbi člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05, 54/09,) koja je važila u vreme donošenja predmetnog rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Poslodavac ovakvu odluku donosi kada kod njega nastupe ekonomske, tehnološke i organizacione promene. Sprovođenje ovih promena spada u autonomnu i samostalnu oblast delovanja preduzeća pa parnični sud ne može da ceni njihovu celishodnost i opravdanost u radnom sporu. Međutim, odredbama članova 153.-158. Zakona o radu propisan je način utvrđivanja viška zaposlenih kod poslodavca i mere koje treba da preduzme, kao i kada je, s obzirom na ukupan broj zaposlenih i broj zaposlenih koji su višak, neophodno donošenje programa i postupak njegovog donošenja. U sporu u kome se ispituje zakonitost otkaznog razloga iz navedene zakonske odredbe, na poslodavcu je teret dokazivanja postojanja ovih promena i posledica do kojih one dovode (smanjenje potrebe za radom ili ukidanje radnih mesta).

U konkretnom slučaju tužiocu je otkazan ugovor o radu na poslovima radnika u magacinu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, pa kako je nesporno da je u vreme donošenja osporenog rešenja tužilac obavljao poslove kombiste (kombi – prodaje), neosnovani su navodi revizije da navedena činjenica nije bila bitna za ocenu zakonitosti ovog otkaznog razloga. Suprotno navodima revizije, u odnosu na konkretno radno mesto se ceni da li je otkazni razlog opravdan, pa tuženi na kome je bio teret dokazivanja nije dokazao postojanje opravdanog otkaznog razloga i zakonitost procedure davanja otkaza tužiocu po osnovu tehnološkog viška. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i materijalno pravo koje u konkretnom slučaju treba primeniti, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je osporeno rešenje nezakonito sa stanovišta njegove sadržine i datih razloga za otkaz, pa je bez uticaja pozivanje revidenta na svoje navode iznete u postupku da je radno mesto na kome je tužilac radio u vreme donošenja osporenog rešenja ukinuto. Pravilno je odlučeno i o zahtevu tužioca za vraćanje na rad, kao pravne posledice nezakonitog otkaza, saglasno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić