Odbacivanje izuzetno dozvoljene revizije u sporu za naknadu štete

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Travica, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 1270/19 od 28.06.2019. godine, u sednici održanoj 20.11.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 1270/19 od 28.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 1270/19 od 28.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 br. 2000/17 od 13.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke konstatovano je da se tužbeni zahtev tužioca delimično usvaja. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu isplati: po osnovu noćnog rada iznos od 13.109,12 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 9,754,63 dinara počev od 14.11.2018. godine; po osnovu prekovremenog rada iznos od 200.857,99 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 153.771,02 dinara počev od 14.11.2018. godine; na ime naknade štete po osnovu manje isplaćenih troškova prevoza iznos od 25.275,04 dinara kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 20.408,41 dinara počev od 14.11.2018. godine. Stavom četvrtim izreke odlučeno je o troškovima postupka. Stavom petim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu u pogledu zahteva za naknadu štete po osnovu manje isplaćenih troškova prevoza. Stavom šestim izreke odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka za period počev od presuđenja do dana izvršnosti.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 1270/19 od 28.06.2019. godine, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP) zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe tumačenja prava.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stav 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata nakanade zarade tužiocu za prekovremeni i noćni rad, kao i naknada štete zbog manje isplaćenih troškova prevoza. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava, te u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz sudske odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate neisplaćene zarade podneta je 19.10.2017. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić