Nezakonit otkaz tehnološkom višku zbog postojanja slobodnih radnih mesta

U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o utvrđivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj .. zaključenog 20.06.2007. godine, čijim je aneksom broj 3 od 11.12.2018. godine raspoređena na poslove „diplomirani ekonomista za finansijsko računovodstvene poslove za kalkulaciju cena i poreza“ u sektoru „BB“, za koje radno mesto je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 31.05.2018. godine bio predviđen sedmi stepen stručne spreme iz oblasti ekonomskih nauka. Pravilnikom tužene od 07.11.2019. godine o organizaciji i sistematizaciji poslava u JPU „Pčelica“ smanjen je broj radnih mesta u odnosu na prethodni pravilnik i radno mesto na kome je tužilja obavljala rad ukinuto. U skladu sa tim pravilnikom doneta je 28.11.2019. godine Odluka o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena i komisija tužene je utvrdila postojanje sedam zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, među kojima i tužilja. Tužilji je prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za njenim radom pobijanim rešenjem od 03.12.2019. godine, u kome je konstatovano i da poslodavac nije mogao da joj obezbedi drugi odgovarajući posao koji odgovara njenoj stručnoj spremi, a njena žalba protiv tog rešenja odbijena je rešenjem od 25.12.2019. godine, koje je tužilja takođe pobijala u ovoj parnici. Tužena je raspisala konkurs 11.10.2019. godine za prijem u radni odnos na neodređeno vreme na radno mesto „službenik za odnose sa javnošću i marketing“, na koji se prijavila i tužilja koja je ranije te poslove obavljala. Po prestanku tužiljinog radnog odnosa, direktor tužene je 27.12.2019. godine naložio zaposlenom VV da od tog dana obavlja poslove diplomiranog ekonomiste u službi za obavljanje administrativno-tehničkih poslova prodaje i servisiranja prehrambenih poslova u sektoru „BB“, koji su identični onima koje je tužilja obavljala pre nego što joj je radni odnos prestao.

Kod ovako utvrđeno činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonita pobijana rešenja, obzirom da je u trenutku prestanka radnog odnosa tužilji postojalo upražnjeno odgovarajuće radno mesto za koje je tužilja ispunjavala uslove, a osim toga tužilji nisu ponuđene mere propisane odredbom člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu.

Naime, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, čijom primenom poslodavac može da otkaže iz opravdanih razloga ugovor o radu zaposlenom, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Zakon o radu propisuje samo postupak koji se u tom slučaju primenjuje i određuje prava koja je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim radom je prestala potreba.

Da bi otkaz bio zakonit, potrebno je da je za radom određenog zaposlenog prestala potreba u objektivnom smislu, što znači da je za obavljanje poslova na kojim je zaposleni bio raspoređen prestala potreba, a poslodavac nije imao mogućnost da zaposlenog rasporedi na druge poslove za koje zaposleni ima stručnu kvalifikaciju i radne sposobnosti. Zaposleni ima pravo da u situaciji kada dođe do prestanka potrebe za njegovim radom na određenim poslovima bude raspoređen na druge poslove za čije obavljanje poslodavac i dalje ima potrebu, a zaposleni stručnu spremu i sposobnosti. Kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi, tužena je bila u obavezi da za zaposlene za koje se utvrdi da su tehnološki višak obezbedi raspoređivanje na druga slobodna radna mesta u okviru ustanove, prema njihovom stepenu stručne spreme i zanimanju. Tužena je to propustila da učini iako je takva mogućnost objektivno postojala, pošto je neposredno nakon otkaza tužilji direktor tužene naložio drugom zaposlenom da obavlja upravo one poslove koje je tužilja do tad obavljala. Zato je neosnovano ukazivanje revidenta da je ovo učinjeno u skladu sa novom sistematizacijom i organizacijom poslova kod tuženog i da je tom zaposlenom smanjen obim posla. Osim toga, po konkursu od 11.10.2019. godine, na koji se javila i tužilja, jer je za to radno mesto ispunjavala uslove, koji je okončan 18.12.2019. godine (nakon što je tužilji prestao radni odnos) primljeno je drugo lice. Okolnost da je konkurs raspisan za drugo radno mesto a ne za radno mesto na kom je tužilja radila, ne utiče na drugačiju ocenu povrede prava tužilje prilikom donošenja rešenja o otkazu, obzirom da je tužilja poseduje odgovarajuću stručnu spremu za to radno mesto, i u pogledu stručne spreme i u pogledu radnog iskustva, a poslove koji to radno mesto zahteva već je obavljala kod tuženog, te je na njih mogla biti raspoređena nakon ukidanja radnog mesta na kom je obavljala rad.

Dakle, ako je u vreme kada je proglašen tehnološkim viškom postojala potreba za poslovima za koje zaposleni ispunjava uslove, nema uslova da se zaposleno lice oglasi tehnološkim viškom. Kod činjenice da kod tuženog nije došlo do smanjenja obima posla, obzirom da je tužena raspisala konkurs za prijem u radni odnos jednog zaposlenog na poslovima za koje je tužilja posedovala odgovarajuću stručnu spremu, odnosno da je drugom zaposlenom naloženo da izvršava i poslove koje je tužilja obavljala do prestanka radnog odnosa, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da potreba za radom tužilje nije prestala, zbog čega je osporeno rešenje nezakonito a revizijski navodi tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. Pravna posledice poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu jeste i vraćanje na rad zaposlenog, što je tužilja i zahtevala u smislu člana 191. Zakona o radu, pa su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužiljin zahtev u celosti, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Tužena nije uspela u postupku po reviziji, pa joj stavom drugim izreke odbijen njen zahtev za naknadu tih troškova, na osnovu člana 165. stav 1. u vezi s članom 153. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković