Nedozvoljenost posebne revizije u sporu za naknadu štete iz radnog odnosa

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Biljane Dragojević, Vesne Subić i Ljubice Milutinović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Simonović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, VP .. Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 595/2017 od 12.10.2017. godine, u sednici održanoj 13.02.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 595/2017 od 12.10.2017. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 595/2017 od 12.10.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2529/15 od 15.11.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati na ime izgubljene zarade, razlike u zaradi koju prima i zarade koju bi ostvario kao profesionalno vojno lice da nije povređen, za period od 01.10.2012. godine do 31.09.2016. godine 401.251,38 dinara, sa zateznom kamatom od 01.10.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime rente počev od 01.10.2016. godine pa sve dok za to postoje zakonski uslovi ili dok odluka ne bude izmenjena plaća mesečno 7.480,07 dinara, do 05. u mesecu za prethodni mesec. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 119.468,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 595/2017 od 12.10.2017. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u cilju razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novim tumačenjem prava, s obzirom na to da je pitanje naknade materijalne štete na ime izgubljene zarade i na ime rente dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženje pobijane presude za odluku o usvajanju zahteva tužioca u skladu je sa postojećom sudskom praksom i tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivnju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade materijalne štete na ime izgubljene zarade i na ime rente podneta je 26.08.2015. godine.

U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora od 850.067,58 dinara očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakoan o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić