Nedozvoljenost revizije u radnom sporu zbog niske vrednosti spora

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević, advokat iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i VV, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 697/19 od 01.04.2019. godine, u sednici održanoj 28.11.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 697/19 od 01.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 697/19 od 01.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 485/18 od 29.11.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke odbijen je prigovor pasivne legitimacije tuženog BB i prigovor stvarne nadležnosti suda. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev. Stavom četvrtim i petim izreke obavezani su tuženi da tužiocu za period od 01.03.2015. godine do 01.09.2015. godine solidarno isplate i to: na ime troškova za ishranu u toku rada 23.546,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.10.2018. godine do isplate i 9.386,46 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate, kao i na ime troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora 10.662,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.10.2018. godine do isplate i 4.230,31 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom šestim izreke obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove postupka od 66.150,00 dinara, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 697/19 od 01.04.2019. godine, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi preinačeno tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko 48.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke žalbe tuženih su odbijene i prvostepena presuda potvrđena u preostalom delu. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženog VV za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati tužiocu na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tuženi su solidarno obavezani da navedene naknade tužiocu plate za period od 01.03.2015. godine do 01.09.2015. godine. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate tužiocu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 19.03.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 47.825,88 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić