Usvojena revizija i povećana naknada štete za povredu na radu

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Anđelković, advokat iz ..., protiv tužene Republika Srbija – Ministarstvo odbrane - Vojna pošta 3162 Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3148/24 od 09.10.2024. godine, u sednici održanoj 20.05.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužioca i PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3148/24 od 09.10.2024. godine u odbijajućem delu tako što se tužena obavezuje da tužiocu pored iznosa koji mu je dosuđen navedenom presudom na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, isplati iznos od još 50.000,00 dinara (ukupno 120.000,00 dinara), kao i da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljen strah, isplati iznos od 80.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 15.07.2024. godine do isplate, i na ime troškova parničnog postupka iznos od još 20.200,00 dinara (ukupno 141.350,00 dinara), sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 89.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2495/23 od 15.07.2024. godine, ispravljenom pravnosnažnim rešenjem istog suda P1 2495/23 od 26.08.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je tužena obavezana da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede na radu isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 120.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.07.2024. godine do konačne isplate, dok je za veći iznos preko dosuđenog, a do traženog iznosa na ime fizičkih bolova od 200.000,00 dinara i do traženog iznosa na ime pretrpljenog straha od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose, počev od dana presuđenja do konačne isplate, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugi izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškove postupka isplati iznos od 141.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3148/24 od 09.10.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda ispravljena rešenjem prvostepenog suda u usvajajućem delu stava prvog izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede na radu isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.07.2024. godine do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev tužioca za potraživanje naknade za pretrpljene fizičke bolove preko navednog iznosa pa do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 120.000,00 dinara, kao i zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede na radu za pretrpljeni strah isplati iznos od 80.000,00 dinara (usled očigledne greške u pisanju koja se u skladu sa članom 362. Zakona o parničnom postupku može u svako doba ispraviti navedeno je 100.000,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do konačne isplate, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 121.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 96.750,00 dinara, dok je zahtev tužioca za naknadu troškova preko navedenog iznosa pa do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 141.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odbijajućem delu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br.72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene, na radnom mestu ... u VP 3162 u Nišu. Povredio se na radu dana 22.03.2022. godine u kasarni „Knjaz Mihajlo“ u Nišu. Postupajući po nalogu pretpostavljenog, prilikom uzbune – uvežbavanja borbene gotovosti dok je dolazio na mesto okupljanja tužilac je nagazio na poklopac šahte, koji nije bio pravilno pričvršćen, kojom prilikom je jednom nogom upao u šahtu. Šahta nije bila vidljiva, jer je bila prekrivena lišćem. Izveden je dokaz veštačenjem od strane sudskog veštaka specijaliste sudske medicine i utvrđeno da je tužilac kritičnom prilikom zadobio laku telesnu povredu u vidu oguljotine kože i nagnječenja mekih tkiva zgloba desnog kolena. U vreme povređivanja trpeo je fizičke bolove jakog intenziteta do dolaska lekaru, bolove srednjeg intenziteta oko 10 do 12 dana u periodu lečenja, dok je bolove lakog intenziteta trpeo još oko meseca dana, u toku rehabilitacije, nakon čega su bolovi prestali. Tužilac je trpeo primarni strah jakog intenziteta u trenutku samog događaja, koji je bio kratkotrajan, a zatim se promenio u umereni strah. Tokom perioda lečenja, oko dve nedelje, trpeo je sekundarni strah izražen u vidu stalno umerene zabrinutosti za konačan ishod lečenja, nakon čega je još oko mesec dana trpeo sekundarni strah u vidu strepnje za konačni ishod lečenja. Strah nije ostavio posledice u smislu trajne duševne poremećenosti tužioca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da u skladu sa odredbama članova 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi člana 164. Zakona o radu, postoji odgovornost tužene za štetu koju je tužilac pretrpeo na radu kritičnom prilikom, u toku izvršavanja radnog zadatka. Tužilac nije doprineo nastanku šteti, pa nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta podeljene odgovornosti iz člana 192 Zakona o obligacionim odnosima. Odlučujući o visini pravične naknade usled pretrpljene nematerijalne štete, u smislu odredaba člana 200 Zakona o obligacionim odnosima, prvostepeni sud je, imajući u vidu okolnosti pod kojima je došlo do povrede, dužinu i intezitet pretrpljenih bolova i straha, tužiocu na ime pravične novčane naknade za pretrpljene fizičke bolove dosudio iznos od 120.000,00 dinara, a za pretrpljen strah iznos od 80.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je kao pravilan prihvatio zaključak prvostepenog suda o objektivnoj odgovornosti tužene za nastalu nematerijalnu štetu i nepostojanju doprinosa tužioca nastaloj šteti, ali je ocenio da visina naknade štete za pretrpljene fizičke nije pravilno određena, odnosno da tužiocu ne pripada naknada štete za pretrpljeni strah. Imajući u vidu intenzitet i vreme trajanja fizičkih bolova, tužiocu po nalaženju drugostepenog suda na ime novčane naknade za ovaj vid štete ne pripada iznos preko iznosa od 70.000,00 dinara (koji je pravična naknada u konkretnom slučaju) do iznosa od 120.000,00 dinara, koji je dosuđen prvostepenom presudom, jer ne odgovara pretrpljenim fizičkim bolovima. Takođe, tužiocu ne pripada naknada štete za pretrpljeni strah, s obzirom na intenzitet i njegovo trajanje i da strah nije ostavio posledice u smislu trajne duševne poremećenosti tužioca.

Vrhovni sud nalazi da su osnovani revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda prilikom odmeravanja visine naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i odlučivanja o pravu na naknadu štete za pretrpljeni strah.

Fizički bolovi i strah, koje usled povrede pretrpi neko lice, prema odredbi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, predstavljaju vid nematerijalne štete, za koju povređenom pripada novčana naknada. Visina te naknade zavisi od intenziteta bolova i straha i vremena njihovog trajanja i predstavlja satisfakciju trpljenjima kojima je povređeni bio izložen.

S tim u vezi, a imajući u vidu utvrđene relevantne činjenice od uticaja na odmeravanje visine naknade štete i to okolnosti nastanka iste, kao i intenzitet i dužinu pretpljenih fizičkih bolova i straha, kao i cilj i svrhu naknade nematerijalne štete, Vrhovni sud je ocenio da tužilac ima pravo na naknadu štete za pretrpljene fizičke bolove u iznosu koji je prvostepeni sud odmerio pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, kao i za pretrpljeni strah. Tužilac, dakle, suprotno nalaženju drugostepenog suda, ima pravo i na naknadu štete za pretrpljeni strah, bez obzira što strah nije ostavio posledice u smislu trajne duševne poremećenosti, jer se naknada štete za ovaj vid dosuđuje kada jačina i njegovo trajanje to opravdavaju, kao u konkretnom slučaju. Stoga tužiocu, po nalaženju ovog suda, pripada i naknade štete za pretrpljeni strah, u iznosu koji je takođe pravilno odmeren od strane prvostepenog suda. Kod izloženog drugostepena presuda je preinačena u odbijajućem delu i tužena obavezana da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove pored iznosa dosuđenog drugostepenom presudom (70.000,00 dinara) isplati i iznos od još 50.000,00 dinara (ukupno 120.000,00 dinara), kao i da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah isplati iznos od 80.000,00 dinara. Navedeni dosuđeni iznosi naknade nematerijalne štete su po oceni ovog suda adekvatna novčana naknada pretrpljene nematerijalne štete po kriterijumima važećim u vreme presuđenja i odgovaraju okolnostima slučaja i svrsi radi koje se dosuđuje.

Kod izloženog preinačena je i odluka o troškovima postupka, tako što je tužiocu pored iznosa troškova parničnog postupka dosuđenih drugostepenom presudom, dosuđen i iznos od još 20.200,00 dinara (ukupno 141.350,00 dinara), prema postignutom uspehu u sporu u skladu sa članovima 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu, na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pripadaju i opredeljeni troškovi revizijskog postupka. Visina je odmerena na ime traženih troškova za sastav revizije u iznosu od 27.000,00 dinara, prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme preduzimanja parničnih radnji, kao i na ime sudske takse za reviziju 24.800,00 dinara i revizijsku odluku 37.200,00 dinara prema važećoj Taksenoj tarifi.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković