Presuda Vrhovnog kasacionog suda o neosnovanosti otkaza ugovora o radu zbog nepostojanja povrede radne obaveze

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac nije dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka se revizijom ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu broj ... od ...2009. godine, počev od ...2009. godine i obavljao je poslove ... u okviru kojih je učestvovao u organizaciji povodom održavanja konferencija za novinare, promocija stranih auto-moto organizacija i malih auto-moto klubova sa teritorije RS u prostorijama podrumskog dela zgrade koji je adaptiran za održavanje sastanaka, proslava i promocija za potrebe tuženog i članova tuženog, drugih sportskih društava i klubova. Tužiocu je dana ...2009. godine dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zavedeno pod brojem ... od ...2009. godine, zbog toga što je tužilac sa predstavnikom Privrednog društva „BB“ d.o.o. ..., zaključio ugovor o organizaciji godišnje proslave ovog društva u prostorijama poslovnog kluba tuženog u ul. ... u ..., a da za to nije imao saglasnost rukovodioca. Tužilac se, preko punomoćnika, izjasnio o upozorenju pisanim putem dana ...2009. godine. Tuženi je nakon toga sproveo postupak odlučivanja o odgovornosti zaposlenog u kome je utvrdio da tuženi nije registrovan i da ne ispunjava uslove za obavljanje poslovne delatnosti u okviru koje je tužilac zaključio ugovor o organizaciji godišnje proslave sa Privrednim društvom „BB“ d.o.o. ... i ...2009. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne obaveze, kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog. Sud je utvrdio da kod tuženog ne postoji u pisanom obliku dokaz da je održana promocija Privrednog društva „BB“ d.o.o. ... u prostorijama tuženog tokom 2009. godine, kao i da je nekoliko dana pre nego što je trebalo da se održi proslava tužilac lično usmenim putem obavestio predsednika tuženog o molbi Privrednog društva „BB“ d.o.o. ... Takođe je utvrđeno da je predsednik tuženog, kao ovlašćeno lice, postigao dogovor sa Privrednim društvim „BB“ d.o.o. ... o održavanju proslave koja je imala za svrhu ostvarivanja poslovne saradnje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca za poništaj otkaznog rešenja i naknadu štete osnovan, zaključujući da je tužilac postupao u skladu sa radnim dužnostima koje je obavljao u okviru svog radnog mesta i uz saglasnost tuženog, a takvo stanovište prihvatio je i drugostepeni sud.

Odredbom člana 179. tačka 2) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašnje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Prema odredbi člana 191. stav 4. Zakona o radu, ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada, koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina života zaposlenog, kao i broja izdržavanih članova porodice, a prema stavu 6. tog člana, poslodavac i zaposleni mogu podneti zahtev iz st. 4. i 5. ovog člana do okončanja glavne rasprave pred sudom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca za poništaj otkaznog rešenja i naknadu štete usvojen. U parničnom postupku nesumnjivo je utvrđeno da je tužilac u svemu postupao u skladu sa uobičajenim poslovima koje obavlja u okviru svog radnog mesta na koje je raspoređen na osnovu ugovora o radu i da nije svojom krivicom učinio povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom tuženog ili ugovorom o radu.

Drugostepeni sud je pravilno zaključio da je prvostepeni sud nedovoljno cenio da je tužilac ostvario radni staž kod tuženog u ukupnom trajanju od samo 9 meseci, a što je jedan od tri kriterijuma koji utiču na pravilno odmeravanje naknade štete u smislu člana 191. stav 4. Zakona o radu. Stoga je pravilno zaključio da tužiocu, s obzirom na zakonski maksimum (18 zarada) pripada polovina iznosa od onog koji je dosuđen prvostepenom presudom u visini od šest neto zarada u ukupnom iznosu od 303.318,24 dinara, odnosno da mu pripada iznos od 151.659,12 dinara, imajući u vidu da je tužiočeva neto zarada iznosila 50.553,04 dinara.

S obzirom na sve navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud nije posebno cenio revizijske navode kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog i kojima se ponavljaju žalbeni navodi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić