Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3909/2023
03.09.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijel Dinčić, advokat iz ..., protiv tuženog „MERCATA VT“ DOO Novi Sad, čiji je punomoćnik Željko Marović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1631/23 od 31.05.2023. godine, u sednici održanoj 03.09.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1631/23 od 31.05.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1631/23 od 31.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 373/2021 od 14.03.2023. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za dolazak i odlazak sa rada za period od 01.12.2017. godine do 05.06.2020. godine isplati 387.467,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2022. godine do isplate, kao i iznos od 161.134,37 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate do 30.11.2022. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 142.111,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1631/23 od 31.05.2023. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 373/2021 od 14.03.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.10/22) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404.stav.1 Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćenih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada a pobijana odluka ne odstupa od pravnog stava Vrhovnog suda, izraženog kroz odluke sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, o tome da pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada nije uslovljeno postojanjem organizovanog javnog prevoza ni udaljenošću od mesta zaposlenja, već jedino postojanjem stvarnih troškova za dolazak i odlazak sa rada, koji se određuju prema broju efektivnih radnih dana i cene pojedinačne karte u javnom prevozu. Revizijom tuženog ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa, o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403.stav 3.istog zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 27.01.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 387.467,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.