Zakonitost otkaza zaposlenom zbog tehnoloških i organizacionih promena

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4044/22 od 20.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje, sa zahtevom za naknadu troškova sastava istog.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi tužilje kojima se ukazuje da je drugostepena odluka, usled pogrešne ocene izvedenih dokaza, doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, u vezi sa članom 8. ZPP. Naprotiv, pobijana odluka zasnovana je na činjeničnom stanju koje je utvrđeno ocenom dokaza od strane prvostepenog suda. Zbog navedenog bitna povreda na koju se ukazuje nije mogla biti učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, a u suštini ovakvim revizijskim navodima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja na kojem su zasnovane nižestepene odluke, što ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema činjeničnom utvrđenju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme zaključenjem ugovora o radu od 01.04.2006. godine radi obavljanja poslova administrativnog radnika, sa punim radnim vremenom. Aneksima ugovora o radu koji su tužilja i tuženi zaključivali, menjan je ugovor o radu u pogledu visine zarade i prava na godišnji odmor. Rešenjem tuženog od 25.09.2018. godine, tužilji zaposlenoj na radnom mestu „administrativni radnik“ sa završenim usmerenim obrazovanjem i vaspitanjem - proizvođač kožne galanterije, III stepen stručne spreme, otkazan je ugovor o radu sa pripadajućim aneskima, zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca i određeno je da radni odnos prestaje 26.09.2018. godine uz isplatu otpremnine od 144.287,40 dinara, sa datim razlozima da je prestala potreba za njenim radom usled ukidanja radnog mesta i poslova koje je zaposlena obavljala, te da nije postojala mogućnot za primenu ni jedne od mera zapošljavanja. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog poslodavca od 18.09.2014. godine predviđena je organizaciona struktura zaposlenih, tako da je između ostalih, sistematizovano jedno radno mesto „komercijalni tehničar“ i tri izvršioca na radnom mestu „administrativni radnik (sa III ili IV stepenom stručne spreme i poznavanjem rada na računaru) sa utvrđenim opisom poslova.

Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 10.08.2018. godine (stupio na snagu 14.08.2018. godine, a na oglasnoj tabli objavljen 13.08.2018. godine) i Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 21.08.2018. godine (stupio na snagu 22.08.2018. godine a objavljen na oglasnoj tabli 21.08.2018. godine), izmenjen je član 13. i organizaciona struktura, određen opis poslova svakog radnog mesta, koji u pogledu poslova radnog mesta „administrativni radnik" i poslova „komercijalni tehničar" u odnosu na osnovni Pravilnik nije bio izmenjen. Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 30.08.2018. godine, izmenjen član 13, tako što je ukinuto radno mesto „administrativni radnik", redni br. 4 organizacione strukture sa tri izvršioca i uslovima rada na tom radnom mestu- III odnosno IV stepen stručne spreme, te su uvedena nova radna mesta i to; „referent za finansijske i računovodstvene poslove" za koji je predviđen - IV stepen stručne spreme ekonomske struke sa jednim izvršiocem, a kao posebni uslovi poznavanje rada na računaru i obuka za samostalno vršenje knjigovodstva i računovodstva i poslovi radnog mesta „referent za rad i radne odnose" za koji je predviđen IV stepen stručne spreme - gimnazija i jedan izvršilac, a kao posebni uslovi poznavanje rada na računaru i položen ispit PPZ (protiv požarne zaštite). Izmenjeni su i uslovi za obavljanje poslova radnog mesta „komercijalni tehničar" za koje je propisan IV stepen stručne spreme, jedan izvršilac, a kao poseban uslov i znanje engleskog jezika. Određen je i opis poslova svakog radnog mesta, a poslovi radnog mesta „komercijalni tehničar" u odnosu na osnovni Pravilnik ostali su neizmenjeni. Poslovi „referent za finansijske i računovodstvene poslove" po navedenim izmenama obuhvataju poslove vezane za plaćanje po računima, obavljanje samostalno svih knjigovodstvenih poslova i zaposleni je odgovoran za tačnost obračuna zarada svih zaposlenih, a poslovi „referent za rad i radne odnose" obuhvataju sve delovodne administrativne poslove, samostalan prijem i otpremu pošte, blagovremena prijava i odjava zaposlenih kod nadležnih fondova osiguranja, vođenje evidencije o prisutnosti na radu zaposlenih, zaposleni je rukovodilac službe protiv požarne zaštite i stara se o tehničkoj ispravnosti vozila u voznom parku i o rokovima za tehnički pregled, te obavlja i druge poslove po nalogu poslodavca. Navedene izmene Pravilnika stupile su na snagu 15.09.2018. godine sa primenom od 25.09.2018. godine, dok su na oglasnoj tabli objavljene 30.08.2018. godine.

Tuženi je doneo Odluku o rešavanju viška zaposlenih dana 17.09.2018. godine u kojoj je navedeno da se društvo suočava sa problemima u poslovanju koji sprečavaju ispunjenje ciljeva i usporavaju razvoj, a zbog kojih je potrebno izvršiti organizacione promene usled ekonomskih i tehnoloških promena u društvu koje su uticale na potrebu za ukidanjem pojedinih radnih mesta, grupisanjem poslova u okviru otvaranja novih radnih mesta usled preraspodele poslova i usklađivanja organizacije rada i organizacione strukture sa potrebom procesa rada, te optimalizaciju broja zaposlenih u okviru radnog vremena. Konstatovano je da je došlo do prestanka potrebe za radom određenog broja zaposlenih na neodređeno vreme, da se određena radna mesta ukidaju, a da se otvaraju nova radna mesta sa opisom poslova u skladu sa potrebama procesa i organizacije rada. U organizacionoj strukturi ukinuto je radno mesto „administrativni radnik" i određeno je da se kao višak pojavljuju tri radnika zaposlena na tom radnom mestu, te da je selekcija među tim zaposlenima izvršena na osnovu ostvarenih rezultata rada zaposlenih za šest meseci koji su prethodili donošenju odluke. U odluci je takođe konstatovano, da je društvo analiziralo mogućnost primene mera za novo zapošljavanje lica koja su utvrđena kao tehnološki višak i da je utvrđeno da je premeštaj na druge poslova, zbog otvaranja dva nova radna mesta, moguć za dve zaposlene, a da za jednog zaposlenog ne postoji mogućnost za primenu ni jedne od mera zapošljavanja, te da će tom zaposlenom prestati radni odnos uz isplatu otpremnine. Od strane direktorke tuženog dana 17.09.2018. godine izvršeno ocenjivanje zaposlenih na radnom mestu - administrativni radnik koje je vršeno u periodu od 01.03.2018. godine do 01.09.2018. godine te da je tužilja ocenjena prosečnom ocenom 3,2 a druge dve zaposlene (VV i GG), sa ocenom 4,8 i to po kriterijumima: kvalitet i kvantitet rada, efikasnost rada, samostalnost u radu, odnosa prema zadacima i sredstvima rada i angažovanost pri izvršenju radnih zadataka, a sa kojima je tuženi zaključio pojedinačno aneks ugovor o radu radi premeštaja na poslove „referent za finansijske i računovodstvene poslove" i poslove „referent za rad i radne odnose" u skladu sa zahtevanom vrstom i stepenom stručne spreme. Konstatovano je da zaposlenima nije predočena činjenica da su ocenjivani, ali da su ocene istaknute na oglasnoj tabli poslodavca. Nalazom i mišljenjem veštaka finansijske struke utvrđena je visina naknade štete zbog izostale zarade.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog, nižestepeni sudovi su primenom članova 24. i 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, ocenili da tužilja neosnovano zahteva poništaj osporenog rešenje o otkazu ugovora o radu, budući da je tuženi sproveo zakonit postupak utvrđivanja viška zaposlenih. Odluci o rešavanju viška zaposlenih prethodilo je donošenje Izmena i dopuna Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 30.08.2018. godine, kojim je ukinuto radno mesto administrativnog radnika, a koje poslove je obavljala tužilja. Imajući u vidu da su poslovi tog radnog mesta povereni zaposlenima na drugim novosistematizovanim radnim mestima za koje je propisan IV stepen stručne spreme i posebana vrsta ekonomske struke, odnosno gimnazije, kao i za poslove komercijalnog tehničara sa IV stepenom stručne spreme, a koju vrstu i stepen tužilja ne poseduje, s obzirom na to da ima III stepen stručne spreme sa završenim usmerenim obrazovanjem i vaspitanjem po struci proizvođač kožne galanterije, to je odbijen tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa i posledično zahtev za isplatu novčanog potraživanja umesto vraćanja na rad i naknadu štete zbog izostale zarade.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi revizije tužilje kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – Odluka US, 113/2017 i 95/2018- autentično tumačenje), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Prema članu 24. stav 2. istog zakona, pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Dakle, poslodavac ima pravo da donosi i vrši izmenu akta o organizaciji i sistematizaciji poslova, u zavisnosti od potrebe procesa i organizacije rada, a u slučaju ukidanja određenih poslova, može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugo, odgovarajuće radno mesto za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručen streme u smislu člana 171. Zakona o radu.

U konkretnom slučaju, kod tuženog je došlo do organizacionih promena i potrebe smanjenja broja zaposlenih, a između ostalog i do ukidanja poslova administrativnog radnika, koje je obavljala tužilja, a izmenjeni su uslovi za obavljanje određenih poslova u pogledu vrste i stepena stručen spreme, kao i zahtevanih posebnih uslova za izvršavanje tih poslova.

Suprotno navodima revizije, pobijano rešenje o otkazu, sadrži potrebno obrazloženje iz koga proizilazi osnov za otkaz, a sud nije ovlašćen da preispituje nastupanje tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena koje su uslovile prestanak potrebe za radom zaposlenih. Nastupanje tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena koje su uslovile prestanak potrebe za radom zaposlenih, organizacija načina poslovanja i struktura zaposlenih potrebnih za uspešno poslovanje, odnosno struktura zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, predstavlja ekonomsku politiku poslodavca, koja ne može biti predmet ocene u sudskom postupku za zaštitu prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, niti se u predmetnom sporu raspravlja o razlozima celishodnosti, već sud preispituje samo zakonitost sprovedenog postupka utvrđivanja viška zaposlenih i donošenja rešenja po tom osnovu, što je u konkretnom slučaju ispoštovano.

Izmenjenim i dopunjenim aktom o sistematizaciji od 30.09.2018. godine koji je istog dana objavljen na oglasnoj tabli i stupio na snagu 15.09.2018. godine sa primenom od 25 09.2018. gdoine, utvrđeni su poslovi za čijim je obavljanjem prestala potreba i ukinuto je radno mesto administrativnog radnika sa predviđenim III, odnosno IV stepen stručne spreme na koje je tužilja bila raspoređena, a okolnost da su poslovi tog radnog mesta povereni zaposlenima na drugim novosistematizovanim radnim mestima predstavlja ovlašćenje tuženog poslodavca, da u cilju racionalizacije i uštede u poslovanju, sam kreira svoju poslovnu politiku i u skladu s tim organizuje proces rada, da odredi strukturu zaposlenih prema vrsti i stepenu stručne spreme, kao i uslove i način na koji će obavljati pojedine poslove. U konkretnom slučaju, za ta novosistematizovana radna mesta „referent za finansijske i računovodstvene poslove" predviđen je IV stepen stručne spreme ekonomske struke sa jednim izvršiocem, a kao posebni uslovi poznavanje rada na računaru i obuka za samostalno vršenje knjigovodstva i računovodstva, a za poslove radnog mesta „referent za rad i radne odnose" predviđen je IV stepen stručne spreme - gimnazija i jedan izvršilac, a kao posebni uslovi poznavanje rada na računaru i položen ispit PPZ (protiv požarne zaštite). Dvoje zaposlenih koji su obavljali poslove ukinutog radnog mesta administrativnog radnika kao i tužilja, premešteni su u skladu sa svojom i zahtevanom stručnom spremom, znanjem i sposobnostima prema opštim i posebnim uslovima za rad. Izmenjeni su i uslovi za obavljanje poslova radnog mesta „komercijalni tehničar", za koje tužilja tvrdi da ih je faktički obavljala, tako da je propisan IV stepen stručne spreme, jedan izvršilac, a kao posebni uslov i znanje engleskog jezika.

Imajući ovo u vidu, proizilazi da su novim aktom o sistematizaciji izmenjeni uslovi za vršenje navedenih poslova, za koje tuženi poslodavac nije imao mogućnosti da premesti tužilju na druge odgovarajuće poslove, jer zahtevanu vrstu i stepen stručne spreme tužilja ne poseduje, s obzirom na to da ima III stepen stručne spreme sa završenim usmerenim obrazovanjem i vaspitanjem po struci proizvođač kožne galanterije. Stoga je po oceni Vrhovnog suda, pravilan zaključak nižestepenih sudova da je postojao opravdan razlog za otkaz ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Kako je tužilji u zakonom predviđenom postupku prestao radni odnosa, te u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. Zakona o radu isplaćena otpremnina, to je pravilna odluka nižestepenih sudova da nije osnovan zahtev tužilje za poništaj otkaza ugovora o radu, što čini neosnovanim i navode revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

U odsustvu pravnosnažne sudske odluke o poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu, ne postoji ni osnov za restituciju zaposlenog, odnosno za isplatu novčanog potraživanja umesto vraćanja na rad i naknadu štete zbog izostale zarade u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, pa je pravilno odbijen tužbeni zahtev i u tom delu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414.stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković