Sudska praksa

Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije

Kratak pregled

Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji i odbacio je redovnu reviziju tužilje. Nisu ispunjeni uslovi za posebnu reviziju jer nema potrebe za ujednačavanjem prakse. Redovna revizija je nedozvoljena jer vrednost spora ne prelazi zakonski cenzus.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4/2024
20.11.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Uroš Mitrović iz ..., protiv tužene Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2727/23 od 14.07.2023. godine, u sednici održanoj 20.11.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2727/23 od 14.07.2023. godine u delu u kome je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3248/21 od 08.12.2022. godine u stavu drugom i trećem izreke.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2727/23 od 14.07.2023. godine u delu u kome je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3248/21 od 08.12.2022. godine u stavu drugom i trećem izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3248/21 od 08.12.2022. godine, stavom I izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati na ime razlike plata po osnovu rada u vreme državnih praznika pojedinačne iznose određene u ovom stavu izreke, za mesece april i novembar 2018. godine, januar, april, maj i novembar 2019. godine, januar, april, maj i novembar 2020. godine i januar i februar 2021. godine, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06. narednog meseca za prethodni mesec do isplate; obavezana je tužena da tužilji na ime razlike plate po osnovu rada nedeljom isplati pojedinačne iznose određene u ovom stavu izreke za konkretne mesece određene u ovom stavu izreke, u periodu 2018. – 2021. godina; obavezana je tužena da tužilji na ime razlike plate po osnovu minulog rada isplati za period 2018. – 2021. godine konkretno određene mesece u ovom stavu izreke, pojedinačne iznose određene u ovom stavu izreke sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06. narednog meseca za prethodni mesec do isplate; obavezana je tužena da tužilji na ime razlike stimulacije isplati iznose određene u ovom stavu izreke sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06. narednog meseca za prethodni mesec do isplate, za konkretno utvrđene mesece u iznosima određenim u ovom stavu izreke, te da se obaveže tužena da tužilji na ime razlike plata po osnovu prekovremenog rada isplati za mesec maj 2020. godine iznos od 1.145,19 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06. narednog meseca za prethodni mesec do isplate. Stavom II izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade za ishranu u toku rada isplati pojedinačne mesečne iznose određene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06. narednog meseca za prethodni mesec do isplate, na način i u iznosima određenim u ovom stavu izreke. Stavom III izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačne iznose određene u ovom stavu izreke za period određen u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06. narednog meseca za prethodni mesec do isplate. Stavom IV izreke tužilja je oslobođena plaćanja sudskih taksi. Stavom V izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe tužilje od 08.06.2022. godine. Stavom VI izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 87.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2727/23 od 14.07.2023. godine stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kome je prvostepena presuda potvrđena u odbijajućem delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, u cilju ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, niti je tužilja o tome priložila odgovarajuće presude.

Pravosnažnom presudom, u delu koji se pobija revizijom, odlučeno je o tužbenom zahtevu radi isplate neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kojom je ocenjeno da tužbeni zahtev nije osnovan. Pobijana odluka je u skladu sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 05.07.2022. godine (da zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog).

Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih odnosa, budući da tužilac tužbenim zahtevom traži isplatu neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužilja je tužbu radi naknade štete podnela 05.05.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je ispod cenzusa propisanog članom 403. stav 3. ZPP, jer ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena te je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković

Preuzmite dokument u PDF formatu

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu