Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju neblagovremene revizije u radnom sporu

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 40/2020
09.07.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Simo Lončar, advokat iz ..., protiv tuženog „WELLNESSLAND“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Danica Dražić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1858/18 od 12.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 09.07.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE kao neblagovremena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1858/18 od 12.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2872/17 od 11.01.2018. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je preinačenje tužbe. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje da se utvrdi da su ništave odredbe ugovora o radu zaključenog 25.12.2013. godine, sa pravnim dejstvom počev od 10.04.2012. godine a na osnovu pravnosnažne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1594/12 od 07.10.2013. godine, kao i sve pravne radnje tuženog preduzete na osnovu osporenih odredaba i to odredbe člana 13. stav 1. i stav 2. u delu „ili ugovorom o radu“ i u članu 13. stav 5. u celini, kao neosnovane. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da plati tuženom na ime troškova parničnog postupka iznos od 87.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1858/18 od 12.04.2019. godine, stavom prvim izreke potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2872/17 od 11.01.2018. godine u stavu drugom i trećem izreke i žalba tužilje u tom delu odbijena je kao neosnovana. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje da se obaveže tuženi da plati tužilji troškove postupka po žalbi, kao neosnovane.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju i dopunu revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava s predlogom da se o istoj odluči shodno članu 404. ZPP.

Ispitujući blagovremenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. ZPP, („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje neblagovremena.