Zakonitost otkaza ugovora o radu zbog neopravdanog izostanka sa posla

Presudom Apelacionog suda u Nišu 46 Gž1 1433/23 od 28.04.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 167/22 od 12.01.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) - u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ..., a na osnovu zaključenog Ugovora o radu broj .. od 08.10.1998. godine. Dana 18.09.2020. godine tužiocu je dostavljeno pismeno upozorenje broj .. od istog datuma, na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, jer je 22.08.2020. godine i 05.09.2020. godine, neopravdano odsustvovao sa posla i iskazao ponašanje da ne može nastaviti rad u tuženom preduzeću, čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 3. tačka 1) Zakona o radu. Na navode upozorenja tužilac se nije izjasnio. Nakon ovoga, tuženi je doneo rešenje broj .. od 30.09.2020. godine o izricanju disciplinske mere, opomene sa najavom otkaza Ugovora o radu, ukoliko tužilac u roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline. Dana 30.09.2020. godine pokušana je dostava ovog rešenja tužiocu, ali je on odbio njegov prijem, nakon čega je rešenje, u prisustvu tročlane komisije, objavljeno na oglasnoj tabli (od 05.10.2020. godine do 12.10.2020. godine). Protiv navedenog rešenja tužilac nije pokrenuo postupak pred sudom radi njegovog poništaja. Rešenjem broj .. od 03.12.2020. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu broj .. od 08.10.1998. godine, zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza, zbog kojih se po zakonu može otkazati ugovor o radu i nepoštuje rad i disciplinu u društvu i svojim postupcima ugrožava rad drugih radnika koji razlozi su utvrđeni u članu 45. stav 1. tač. 3. i 4. Pravilnika o radu broj .. od 04.04.2002. godine. Radni odnos mu je prestao 03.12.2020. godine, kao danom dostavljanja rešenja. Prema obrazloženju pobijanog rešenja, koje je primio 07.12.2020. godine, tužilac je, nakon donošenja rešenja o izricanju disciplinske mere, nastavio sa izostajanjem sa posla, i to dana 19.09.2020. godine, 26.092020. godine., 07.11. 2020. godine i 14.11.2020. godine.

Utvrđeno je da je i tužilac BB bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ..., a na osnovu zaključenog Ugovora o radu broj .. od 01.09.2019. godine. godine. Dana 18.09.2020. godine ovom tužiocu je dostavljeno pismeno upozorenje broj .. od istog datuma, na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, jer je 22.08.2020. godine, 28.08.2020. godine i 05.09.2020. godine, neopravdano odsustvovao sa posla i iskazao ponašanje da ne može nastaviti rad u tuženom preduzeću, čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 3. tačka 1) Zakona o radu. Na navode upozorenja tužilac se nije izjasnio. Nakon ovoga, tuženi je doneo rešenje broj .. od 01.10.2020. godine o izricanju disciplinske mere, opomene sa najavom otkaza Ugovora o radu, ukoliko tužilac u roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline. Dana 01.10.2020. godine, pokušana je dostava ovog rešenja tužiocu, ali je on odbio njegov prijem, nakon čega je pokušana dostava rešenja preko pošte. Kako je navedena dostava bila bezuspešna, rešenje je tužiocu dostavljeno pribijanjem pismena na oglasnu tablu (od 21.10.2020. godine do 29.10.2020. godine) tako da se smatra da je isto dostavljeno po isteku osmog dana od dana objavljivanja (30.10.2020. godine). Rešenjem broj .. od 03.12.2020. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu broj .. od 01.09.2019. godine, zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza, da ne vrši ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada, kojim se izrazito otežava izvršavanje radnih obaveza i neizostaje neopravdano sa posla koje su utvrđene u članu 20. stav 2. tač. 7) i 11) Ugovora o radu. Radni odnos mu je prestao 03.12.2020. godine, kao danom dostavljanja rešenja. Prema obrazloženju pobijanog rešenja, koje je primio 07.12.2020. godine, tužilac je, nakon donošenja rešenja o izricanju disciplinske mere, nastavio sa izostajanjem sa posla, i to dana 24.10.2020. godine, 07.11.2020. godine i 14.11.2020. godine, a osim toga učestvovao je i u loženju vatre u pogonu poslodavca i na taj način izazvao opasnost od požara u jednom od pogona poslodavca.

Odlukom tuženog broj .. od 31.12.2019. godine o preraspodeli radnog vremena, određeno je da se u periodu od 01.01.2020. do 03.02.2020. godine neće raditi, da će zaposleni za navedene dane ostvariti zaradu, da je 03.02.2020. godine prvi radni dan. U navedenom periodu u prvih 15 dana koristiće prvi deo godišnjeg odmora, da se u periodu od 27.01.2020. godine do 31.01.2020. godine (pet radnih dana) neće raditi, već da će isti biti odrađeni subotom u drugoj polovini godine, u skladu sa potrebama procesa rada.

Tuženi je 31.12.2019. godine doneo pismeno obaveštenje broj .., a istog dana i Odluku o preraspodeli radnog vremena broj .., prema kojima se u periodu od 01.01.2020. do 03.02.2020. godine neće raditi, da će zaposleni za navedene dane ostvariti zaradu, te da je 03.02.2020. godine prvi radni dan. U navedenom periodu u prvih 15 dana zaposleni će koristiti prvi deo godišnjeg odmora, a u periodu od 27.01.2020. godine do 31.01.2020. godine (pet radnih dana) se neće raditi, već da će za isti broj dana u mesecima kada za tim ima potrebe raditi subotom.Ovakva preraspodela radnog vremena, izvršena je zbog manje potrebe za kotlovima u prvoj polovini godine.

Odlukom o preraspodeli radnog vremena broj .. od 12.05.2020. godine, određeno je da će zaposleni koji nisu radili u mesecu januaru 2020. godine (od 27. do 31. januara), kao i oni koji nisu radili tokom karantina zbog korona virusa, navedene dane odraditi u drugoj polovini godine, u mesecima kada za tim ima potrebe i to subotom, s tim da će radnicima koji su radili u navedenim danima, a rade i subotom biti upisan prekovremeni rad u skladu sa zakonom. Pismenim obaveštenjima od 13.08.2020. godine, 21.08.2020. godine, 02.09.2020. godine, 16.10.2020. godine, 23.10.2020. godine, 05.11.2020. godine, 13.11.2020. godine, zaposleni su obavešteni o radnim subotama u skladu sa Odlukom o preraspodeli radnog vremena od 31.12.2019. godine, uz napomenu da su obavezna za sve zaposlene.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili kao neosnovane tužbene zahteve tužilaca za poništaj, kao nezakonitih rešenja o otkazu Ugovora o radu, kao i zahtev tužilaca za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, ako, između ostalog, učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a stavom 3. tačka 8) istog člana zakona, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, između ostalog, i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 180. istog zakona, propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1). U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koje ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2). Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona (stav3).

Odredbom člana 56. navedenog zakona, propisano je da je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada (stav 1). Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti (stav 2).

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog suda, tužioci su izvršili povrede radne obveze kojima se obrazuje otkazni razlog propisan odredbama člana člana 179. stav 2. tačka 5) i stav 3. tačka 8) Zakona o radu, s obzirom da, i nakon izricanja disciplinskih mera – opomene sa najavom otkaza, nisu postupali po Odluci o preraspodeli radnog vremena tuženog, koja je doneta saglasno odredbi člana 56. Zakona o radu i neopravdano su izostali sa rada u dane - subote, koje su Obaveštenjima tuženog donetim u skladu sa navedenom Odlukom, određene kao radne. Kako su tužioci svojom krivicom učinili povrede radne obaveze to su pobijana rešenja tuženog, kojima su im otkazani Ugovori o radu zakonita.

Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja otkaza Ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužilaca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter zahteva.

Vrhovni sud nalazi da su neosnovani revizijski navodi kojima se u suštini osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, budući da saglasno odredbi člana 407. stav 2. ZPP, revizija ne može da se izjavi iz tih razloga.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, Vrhovni sud je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković