Presuda o zakonitosti otkaza ugovora o radu zbog povrede radne discipline

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 - drugi zakon) - u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu vozača vozila do 5 tona nosivosti, kada mu je rešenjem tuženog broj .. od 28.11.2008. godine otkazan Ugovor o radu broj ... od 28.11.2002. godine, zbog učinjene povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline propisane aktima poslodavca, na osnovu člana 179. tač. 2) i 3) Zakona o radu i tač. 9. i 10. Ugovora o radu, a koje se odnose na ometanje radnika službe obezbeđenja da izvrši kontrolu vozila, ugrožavanje radnika službe obezbeđenja, nepoštovanje uputstava službe obezbeđenja i nepostupanje po nalogu radnika službe obezbeđenja. Pre otkaza ugovora o radu, tužiocu je uručeno pismeno upozorenje o postojanju otkaznih razloga i pribavljeno mišljenje nadležnog sindikata. Tužilac je spornom prilikom, dana 23.10.2008. godine, upravljao teretnim vozilom reg. oznake ..., koje je dovezao do izlazne kapije i tu se oko 5,08 časova zaustavio, a kada mu je radnik obezbeđenja BB rekao da ima dojavu da treba da izvrši kontrolu i da stane sa strane, tužilac je odgovorio da mora da ide do transporta, dao je gas i polukružno se vozilom kretao do zgrade transporta. Kontrola vozila podrazumeva da se radniku obezbeđenja predaje tovarni list i da radnik obezbeđenja otvara tovarni prostor i obavlja pregled, a ista se vrši pri izlasku iz fabrike.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nakon sprovedene rasprave u smislu člana 383. stav 4. ZPP, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio presudu prvostepenog suda i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. tačka 2) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05), bilo je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu, a tačkom 3) istog člana, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema odredbama tačke 9. Ugovora o radu od 20.05.2002. godine, zaključenog između tužioca i tuženog, zaposleni je odgovoran poslodavcu ako svojim krivicom učini povrede radnih obaveza (član 55. Kolektivnog ugovora AD “IMLEK“), između ostalih: - neizvršavanje ili nesavesno ili neblagovremeno ili nepotpuno ili nemarno izvršavanje radnih dužnosti, naloga i obaveza (9.2); - povreda propisa fizičkog obezbeđenja i zaštite zaposlenih, kao i povreda odgovarajućih akata poslodavca (9.4); - bilo koja radnja činjenja ili nečinjenja kojom je prouzrokovano onemogućavanje ili otežavanje rada drugog radnika (9.8); - nepridržavanje normativa ili akata poslodavca vezanih za izvršenje poslova (9.11). Tačkom 10. istog ugovora je predviđeno da je zaposleni odgovoran poslodavcu ako je ponašanje zaposlenog takvo da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (član 52. Kolektivnog ugovora AD “IMLEK“ ), a navedenim se naročito smatra i ponašanje koje je u suprotnosti sa izričitim aktom poslodavca, sva druga ponašanja koja argumentovano (objektivno) ometaju rad poslodavcu ili ostalim zaposlenima, organizaciju posla, kao i radnu disciplinu. Prema tački 11. navedenog ugovora, zaposlenom za koga je utvrđena odgovornost po osnovu tač. 9. i 10. ovog ugovora, poslodavac će dati otkaz u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom AD “IMLEK“.

S obzirom na utvrđeno u postupku da tužilac spornom prilikom, upravljajući teretnim vozilom pri izlasku iz kruga fabrike, nije postupio po nalogu radnika službe obezbeđenja da odmah stane sa strane radi kontrole, preda tovarni list i omogući pregled tovarnog dela teretnog vozila, a kako je to bilo predviđeno procedurom kod tuženog prilikom izlaska teretnih vozila iz kruga fabrike na izlaznoj kapiji, pravilan je zaključak drugostepenog suda da takvo postupanje tužioca predstavlja povredu radne obaveze i radne discipline predviđene odredbama tač. 9. i 10. Ugovora o radu od 20.05.2002. godine, te opravdan i dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu tužiocu primenom člana 179. st. 2. i 3. Zakona o radu. Pre donošenja osporenog rešenja tužilac je upozoren na razloge za otkaz ugovora o radu, saglasno članu 180. Zakona o radu, čime mu je omogućeno pravo na odbranu.

Kako je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Prema oceni Vrhovnog suda, bez uticaja su navodi revidenta kojima se dovodi u pitanje nepristrasno postupanje sudije izvestioca u postupku pred drugostepenim sudom, jer je po saznanju za postojanje okolnosti iz člana 67. stav 2 ZPP tužilac mogao da traži izuzeće tog sudije, što on nije učinio.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković